Милосав Гудoвић: Хајдегерова ратна предавања о Хелдерлину

Сусрет Мартина Хајдегера и Фридриха Хелдерлина догодио се и пре него што је на обзорју европске историје избио Други светски рат. Ипак, поједина значајна тумачења Хелдерлинове лирике, која следе раније програмске текстове и припремају следеће интерпретативне захвате, настала су управо током рата, у његовој заветрини. Хелдерлин је у Хајдегеровим очима био аутор чије дело омогућује нову конституцију немачке заједнице, па и будућег Запада. Његове химне су схваћене као прилика да се промисли и осмисли не само епохални рат, него и дубља кретања у прошлости и садашњици. Милосав Гудовић у овом тесту настоји да прикаже један могући склоп херменеутичког суочавања с два топоса Хелдерлиновог историософског писма: олујног доба рата и празничног, по превасходству песничког, уписа човека у ткиво и штиво свет(ог)a.

По речима аутора текста: „Занимљиво је да ни Хелдерлин ни Хајдегер празнично време не схватају дионизијски-распусно. Празник је време прибране збраности око светог. У индивидуалној историји човека који води суштински рат, борбу са (отуђеним) собом, песник је разликовао два настројења срца. У општој историји (а ствар се, наравно, може применити и на појединачне судбине) наметнуле су му се две представе: дана и ноћи. Дан симболизује живо присуства Бога и богова, док је ноћ светско време из којег је све божанско одсутно, одбегло. Што се више над нас надвија ноћ одсуства, то је присутнији немир махинације. Видели смо да је коначно оваплоћење тога немира, у Хајдегеровом присвајању Хелдерлинових језичких игара, био светски рат. Рат у којем је човек планетарног Запада најдубље запао у светску ноћ. Супротност рату као расплинутом времену разарања, философ налази у новој фигури празника. Празник није нерадни, већ не-ратни дан".

Читао је Александар Божовић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.