Имагинарни пејзажи

Од шездесетих година деловао је у америчким авангардним музичким круговима, да би крајем седамдесетих заједно са Брајаном Ином постао један од зачетника амбијенталне музике. Ипак, сам Бад није био посебно заинтересован за ову терминологију и жанровско одређење, наводећи да су на њега највећи утицај имали сликари попут апстрактних експресиониста, Марка Тобија и Џексона Полока, односно џез музика којој је био изложен од младости. У току своје каријере био је познат по сарадњама како са Брајаном Ином, који му је показао да је могуће да искристалише сопствену поетику без страха и у пуној слободи, тако и са Робином Гатријем познатијим као суоснивачем групе Кокто Твинс.

У емисији, на примеру албума У измаглици (In the Mist) који је Харолд Бад објавио 2011. године за дискографску кућу Дарла, подсетићемо се аутентичнe поетикe овог ствараоца. Она се ослања на музички вокабулар минимализма у електронској музици, у сведености средстава које користи, а у погледу амбијенталне естетике Бад пре свега истражује саодношење звука, одзвука и простора.

У основи албума У измаглици је клавирска боја које се физички и дигитално мења, али и спаја са звуцима гудачког квартета. Тринаест нумера су поедељене у три веће целине-композиције чија су имена Шапати, Револвераши и Сенке. У првој скупини су минималистичке композиције, у којима доминира звук клавира у разноликим модификацијама које долазе и до чисто електронског звука. У другој су дела у којима примећујемо повремене електронске ефекте и перкусивне елементе. Док се у последњем сегменту Шапати звук проширује и на гудачки квартет. Иако користе различите материјале и изражајни простор, ове нумере су повезане у јединствену целину. То је изузетно сведен, али емотивно богат свет. Бад позива слушаоце да чују оно што је изван „звука", на самој његовој граници, у простору обојене тишине која показује границе музике, али и њену суштину.

Уредница Ксенија Стевановић.