Александар Милосављевић: Рефлексије о позоришту

У емисији РЕФЛЕКСИЈЕ можете слушати осврт Александра Милосављевића на програм „Битеф пролог – На ивици будућности”. У тексту ће бити речи о представама „Долина језе” (концепт, текст и режија Штефан Кеги, продукција Минхенер Камершпилен и Римини протокол из Минхена) и „Бити Аријела Ф” (Компања Симона Сена из Женеве), као и о перформансу „О” који изводе артисти Циркусфере и Циркобалкана 8 из Србије.

Представа Долина језе је сценско-истраживачки пројекат Штефана Кегија, у којем уметник наставља да трага за моћима театарске комуникације без глумаца. Наиме, аутор се доследно придржава властите поетике која подразумева да у пројектима не ангажује професионалне глумце, него стручњаке из области о којима је у дотичној представи реч или људе које за задатак позоришног, сценског актера квалификују њихова конкретна животна искуства. Ипак, Кеги је у Долини Језе отишао и корак даље, па је једини актер на сцени био робот, који се гласом Томаса Мелеа (стварне особе и писца) обраћа публици. Његов монолог-расправа уводи нас у сферу „долине језе", а што је термин којим се у Јапану означава интензиван осећај нелагодности човека који се сусрео са савршеним хуманоидним роботом, дакле са представником високе вештачке интелигенције који од човека није преузео само функције него и обличје - људски изглед, објашњава Александар Милосављевић.

* * *

Бити Аријела Ф Компање визуелног уметника Симона Сена је представа-предавање, у којем се аутор директно обраћа публици и детаљно објашњава како му је пало на памет да посредством интернета за двадесет долара купи виртуелни идентитет извесне Британке. Стекавши власништво над њеним ликом, аутор и актер представе постаје власник дигиталне пројекције њеног тела с којим је даље могао да чини шта му је воља. Овладавајући девојчином пројекцијом, уз помоћ данас доступне компјутерске технологије везане за видео-игре, и претворивши њен лик у тродимензионалну пројекцију, Сен на себе „одева" туђе тело, те у другом слоју свог предавања-исповести у властитој свести препознаје неочекиване димензије провоциране открићем другачије сексуалности. На самом крају представе, Сен мобилним телефоном успоставља везу са Аријелом и она се својим аутентичним ликом појављује на екрану и укључује се у преставу тако што одговара на питања гледалаца окупљених у Битеф театру.

* * *

На трагу прошлогодишњег наступа на Битефу француске трупе „Вук за човека" из Лила и њихове представе Ретке птице, артисти Циркусфере и Циркобалкана 8 су у представи 0 (нула) привидно једноставним средствима показали да циркуске вештине и те како могу имати театарску димензију, али и да у пандемијском страху од међуљудских контаката, у стрепњи човека од сусрета с другим особама и, најзад, у контексту овогодишње фестивалско-пролошке приче о могућим аспектима развоја технологије, па и свих наших запитаности над будућношћу позоришне уметности, има смисла наде полагати у човека - у талентованог актера који зна шта ради на позорници, који је овладао вештинама и знањима, а који своју сценску акцију заснива на неограниченом поверењу у своје партнере, који им се слободно препушта док лети, скаче, пада, прави салто, и чини то са сигурношћу која се, дабоме, темељи на увежбаности, али и на ономе што машине никада не могу да понуде, пише Милосављевић.

Читаo Александар Божовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.