понедељак, 23. сеп 2019, 12:28
Хроника Трећег програма
Можете пратити осврте Иване Кроње и Дејана Петровића на филмове приказане на 25. Сарајево Филм Фестивалу, који је одржан од 14. до 21. августа.
У свом тексту Ивана Кроња пише о дебитанстком играном филму Ивана Салатића Ти имаш ноћ, снимљеном у продукцији Црне Горе, Србије и Катара, као и о новом остварењу Педра Алмадовара Слава и бол.
Ти имаш ноћ је социјална прича о страдању три генерације породице у транзицијским процесима, у којој је редитељ Иван Салатић применио драматургију стања чекања и пропадања, лишену конфликта, враћајући се својој готово опсесивној теми краја Југославије и економског краха приморја. У филм су зналачки укључене документарне црно-беле секвенце златног доба бродоградилишта у Бијелој, али и говори политичара, који остављају утисак узалудности.
Један од највећих живих европских филмских уметника, Педро Алмодовар, за главну улогу у филму Слава и бол поново је одабрао свог омиљеног глумца, Антонија Бандераса, који је за овај филм освојио награду за најбољу мушку улогу у Кану. Полазећи од личних елемената и постављајући у центар збивања остарелог филмског редитеља у психолошкој кризи, Алмодовар развија причу у свом препознатљивом жанру поп-комедије са елементима мелодраме.
Из програма 25. Сарајево Филм Фестивала Дејан Петровић издаваја оставрење Паразит истакнутог јужнокорејског редитеља Јон Хо Бонга, као и филм Совјетски врт моладавског аутора Драгоша Турее.
У филму Паразит, кроз деликатан приказ живота две потпуно различите породице, сазнајемо све што је заиста битно о савременом (не само) корејском друштву. Четири члана породице таворе у сутерену, без запослења и изгледних животних перспектива, све док се јадан од њих не запосли као учитељ енглеског код локалних милионера. Кроз обиље уврнутог и интелигентног хумора, уз високу стилизацију и маестрално занатско умеће, Хо Бонг скицира портрет својеврсне азијске Породице Адамс, уз дозирану употребу маштовитих сцена насиља, које ипак не прерастају у самосврховите оргије, што често јесте случај у корејској кинематографској школи.
Непосредно покренут великим бројем случајева обољења од рака, Драгош Туреа се у филму Совјетски врт враћа у прошлост дотичне земље и на ране експерименте инициране с највишег политичког врха, а који су се тицали повећања приноса пољопривредне производње. Иако није у питању врхунска режија и занатско умеће релативно младог редитеља, питања која његов филм отвара су веома значајна и упиру поглед у сличне скривене поступке отуђених олигархија, и тадашњих и садашњих, с тим да ћемо о крајњим резултатима ових потоњих тек сазнавати у декадама које следе.
Читала
Душица
Мијатовић.
Уредница
емисије Тања Мијовић.
Коментари