Хроника Трећег програма

Сведен на раван информације нови филм Квентина Тарантина Било једном у... Холивуду могао би се описати као прича о пријатељству између Рика Далтона (кога игра Леонардо ди Каприо), другоразредног глумцу из другоразредних вестерн филмова с краја шездесетих година прошлога века, и његовог каскадера Клифа Бута (кога тумачи Бред Пит). Позадина је холивудска индустрија тога доба, а позадина позадине Вијетнамски рат, са све хипи покретом и сумњивим типовима тога времена, попут будућег убице Чарлса Менсона. У овом типично тарантиновском филму, који обилује поигравањима чињеницама, омажима и самоомажима, иронијом и самоиронијом, не недостаје ни насиље, односно вишак насиља, али је сада, како оцењује Иван Миленковић, тај конститутивни вишак насиља дозиран управо савршено - сваки ударац вишка, сваки беспотребни ударац, налази оправдање управо у најдубљој нелагоди коју буди, при чему та нелагода не проистиче из количине проливене крви, расуте мождане масе или огољених прелома.

Осим тога, посебно је занимљив Тарантинов рад са глумцима, који и сами поседују иконички статус; наиме, гледалац има право да у једном лику препозна неки други лик, или да га не препозна, има право да гледа филм наивно па да у свакој улози види само глумца који је, свему упркос, увек један и исти, или да у свакој улози види други лик, али Тарантинова техника поткопава такво гледање јер га урачунава у лик који гради и нуди могућности које би, ако је воље, ваљало оберучке приграбити. Било једном у... Холивуду раскошна је Тарантинова игра која показује да се Тарантино креће и мења, да сваким новим филмом ослобађа сасвим јединствен израз. Два и по сата овога филма јако су добро, незаборавно проведено време, пише Миленковић.

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.