понедељак, 03. сеп 2018, 22:25
Хроника Трећег програма
Прочитаћемо осврт Дејана Петровића на филмове Жофије Силађи „Један дан” и Небојше Слијепчевића „Србенка”, приказане на 24. Сарајево Филм Фестивалу, а потом текст Сање Веселиновић „Песнички глас непристајања” написан поводом књиге поезије Стевана Брадића „На земљи”.
Мађарске редитељка Жофија Силађи у средиште пажње свог новог филма Један дан поставља проблеме жена у савременом друштву. Протагонисткиња је узорна и посвећена средовечна жена у мађарској престоници, наставница и мајка троје деце, чија свакодневица бива уздрмана контроверзним односом њеног мужа са колегиницом. У ситуацији у којој све што буде учињено води неминовности, као у античким трагедијама, тежиште се пребацује на психичко стање главне јунакиње, на њену растрзаност, гнев, тугу, отпор, суочавање са свеопштим губитком тла под ногама, све до финалне помирености и прихватања сазнања да марљиво обављање свих подразумеваних „женских" обавеза не доводи нужно до пожељног исхода и жуђене среће.
Документарно остварење Небојше Слијепчевића Србенка, приказано у програму „Суочавање с прошлошћу", освојило је „Срце Сарајева", главну награду 24. Сарајево Филм Фестивала, и то по оцени и критике и публике. Како нас обавештава Дејан Петровић, као пријатељ позоришног редитеља Оливера Фрљића, Слијепчевић је пре неколико година имао приступ његовим пробама за нову представу која тематизује трагичан случај убиства дванаестогодишње девојчице Александре Зец у ратном Загребу поткрај 1991. и својом камером је забележио збивања на сцени и около ње. У разговорима са девојчицама присутним на пробама, аутор неочекивано открива трауматску реакцију на наизглед рутинска питања као што је оно о дечјој националности.
* * *
Књига песама Стевана Брадића На земљи, објављена прошле године у издању Трећег Трга из Боеграда, представља јасан и разумљив позив на озбиљно преиспитивање темеља на којима је изграђена наша чулна стварност, али и језик, односно песнички језик, којим се о таквој стварности говори. Како запажа Сања Веселиновић: „чулност је организована у структуре које се затим обједињују у систем, а који је, језиком савременог француског философа Жака Рансијера, назван режимом чулности. Иако се Брадић, пратећи Рансијерову мисао, теоријски подробно бавио овим проблемом у философији и књижевности, овога пута он настоји да искључиво стиховима прикаже позицију савременог човека у режиму чулности, где чињенице чулног опажања истовремено указују на постојање нечега заједничког, али и на поделу која одређује позиције унутар заједнице". Збирка је подељена на три дела: „Кварт", „Дунав", и „Непристајање", а постојаност у структуирању овог песничког дела указује на специфичан ток поетске мисли који од почетка до краја делује природно и конзистентно. Збирка песама На земљи враћа свест на појединца који је распет између природе и сурогата стварности коју је сам створио, и који, како Брадић верује, може да буде нешто више од једног зупчаника међу многима у великом, невидљивом строју.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари