Хроника Трећег програма

Филмови Матеа Гаронеа „Догман" и Мариоса Пиперидеса „Кријумчарећи Хендрикса", приказани на 24. Сарајево Филм Фестивалу који је одржан од 10. до 17. августа, за кљиучни мотив имају пријатељство.

Један од представника мејнстрима италијанске кинематографије средње генерације, Матео Гароне, у филму Догман се враћа познатом приградском миљеу уводећи нас у стриповски манихејску стварност локалног кварта и усмеравајући пажњу на скромне егзистенције двојице по свему различитих, али ипак најбољих пријатеља. По оцени Дејана Петровића, Марчело Фонте и Едуардо Пеше као потпуни антиподи бриљирају у главним ролама, а Гароне се после краће паузе враћа у своју праву форму и на свој препознатљиви ауторски рукопис.

У остварењу Кријумчарећи Хендрикса кипарског аутора Мариоса Пиперидеса посматрамо згоде и незгоде средовечног Јаниса, који је ушао у серију пехова и малера, од којих ће пресудни бити бекство његовог пса Хендрикса на турски део острва. Филм успешно балансира између овешталих стереотипа, релативизује наводно трајно укорењену омразу између Грка и Турака и открива потпуни апсурд локалне ситуације кроз хипертрофиране доживљаје симпатичних губитника.

* * *

Програм кратког и средњеметражног филма Млади дух Европе приредио је британски филмски критичар Нил Јанг, који потписује и избор филмова за програм Паралеле и судари Фестивала европског филма на Палићу који је одржан у јулу. Како нас обавештава Ивана Кроња, овај програм је био веома радикалан у одбијању продукцијских класификација - укључивао је уметнички амбициозне музичке видео радове и филмске експерименте, документарце, компјутерску анимацију и дигитални (пост)филм.

У тексту ће бити више речи о филмовима: Braguino Клемента Когитореа (Француска, 2017), Унутарњи пролазник Бена Поинтекера (Аустрија 2017), Прелази Аурела Феријеа (Швајцарска, 2017), Територија који потписује дуо Д Блејз - Џонатан и Гијом Алрик (Француска 2017) и Куће које смо били Аријане Лодезерто (Италија 2018).

* * *

У Ликовној галерији Културног центра Београда од 19. до 29. августа изложена је видео и амбијентална инсталација Игора Бошњака Еутопија. Уметничка пракса Игора Бошњака (рођеног 1981), визуелног уметника из Требиња, заснива се на истраживању друштвених проблема и њиховим темпираним критичким опцијама, а у Београду се Бошњак представља интермедијским и интерактивним пројектом ЕУтопиа (настaлим 2015/16. године) који је током протекле две године имао премијере у Дубровнику, Марсеју, Требињу и Новом Саду.

Миграције, осетљиво питање за Европу у 21. веку, Бошњак концептуализује у визуелно-асоцијативним пројекцијама нашег континента, чија флексибилна физичка променљивост у овом раду реферише на питања политике и идеологије, граница и идентитета, грађанства и хуманости, државе и друштва, раса и класа, културе, уметности и слободе, пише Љиљана Ћинкул.

Уредница емисије Тања Мијовић.