понедељак, 30. јул 2018, 22:30
Хроника Трећег програма
Емитоваћемо текст Срђана Видрића „Црно је ново златно”, написан поводом књиге песама Патрика Ковалског „Златна грозница” коју су 2016. године објавили издавачи Трећи Трг и Чигоја штампа из Београда.
После више од деведесет година од премијере Чаплиновог филма, у Београду се, у сарадњи Трећег трга и Чигоја штампе, под истим називом, али у другачијем уметничком медијуму, појавила песничка књига Патрика Ковалског, младог песника који живи (и ради) на релацији Нови Сад - Велико Градиште, која такође, између осталог, претреса теме бездомника, изгнаника и трагача за бољом сутрашњицом. Ова биографска одредница која има за циљ да истакне недостатак сталног места боравка, а на којој аутор очигледно инсистира, у тексту директно сугерише на преплитање оног животног и искуственог са оним поетским и имагинативним, пише Срђан Видрић.
Збирка Златна грозница подељена је у пет циклуса - „Зидање Скадра", „Релативност тешких метала", „Дневник изгнанства из града", „Сећање на град" и „Из бележака одраног човека" - од којих најобимнији садржи једанаест песама, а најкраћи пет. У свим одељцима песме су писане слободним стихом изузев последњег који је сачињен од изузетно сугестивне поетске прозе. Као мото читаве књиге Ковалски је узео стихове Чарлса Буковског из песме „Остаци" - „...није много, касно сам спознао,/ али дајте ми 14 дана или 14 година/ и убићу сваког/ ко додирне или узме/ то што је остало" - који такође упућују на суочавање са оним што је остављено или, пак, нађено.
Успостављајући аналогију са познатом синтагмом која се односи на омасовљену потрагу за златом, а која води порекло из Америке прве половине 19. века, Патрик Ковалски је реконтекстуализовао „златну грозницу", осавременио је и провукао кроз филтере ироније и сарказма не би ли читаоцима показао сав њен потенцијал. Овом књигом Ковалски је показао изразиту песничку зрелост и самосвест, као и одлучност и самоувереност да се позабави горућим проблемима глобалног човечанства. И као што се у поменутом Чаплиновом филму у једној сцени скитница бори са изневереним очекивањима и надањима тако што замишљене госте забавља и увесељава плесом виљушака на које је ставио комаде хлеба, тако се и лирски субјекат, вероватно песников алтер его, против свих животних турбуленција и недаћа бори поезијом, закључује Видрић.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари