Хроника Трећег програма

Филозофкиња, преводитељка и списатељица, Маја Солар, од самог почетка своје песничке збирке „отвара карте" и своју прву песму завршава стихом „ово није за разумевање". Песникиња објашњава овај став у „самоинтервјуу", који је већ дело теоретичарке, а следи и поговор који, за разлику од већине поговора у овој едицији, није књижевно-аналитички већ је друштвено-теоријски. Тиме се од поезије са почетка књиге, на крају долази до теорије, која објашњава како поезију тако и теорију које се налазе у песмама. Отуда већ сама књига на крају тражи да буде читана теоријски и политички, а не чисто књижевно-аналитички, констатује Никола Живановић.

Постоји неколико теоријских и политичких тема којима се песникиња редовно враћа, а важнији од самих тема је однос искуства према њима. Вероватно најбоља песма у књизи, „Упутство за умирање", контрастира умирање од љубави, кроз које лирски субјекат изнова и изнова пролази, са теоријским ставом израженим цитатом Александре Колонтај: „Ја сам још увек далеко од позитивнох примера нових жена, које припадају искуству бивања женом са релативном лакоћом и, могло би се рећи, са завидном површношћу, чија су осећања и менталне енергије усмерене на нешто друго у животу, а не на сентиментална љубавна осећања. Ипак јеш припадам генерацији жена које су одрастале на прекретници историје. Љубав - са свим својим разочарањима, својим трагедијама и вечитим захтевима за савршеном срећом - још увек има велику улогу у мом животу. Исувише велику."

Теме покренуте у песмама нису најзначајније што ова књига нуди, већ је то, пре свега, бескомпромисан, искрен однос ауторке, како према себи тако и према читаоцу. Читалац таквим песмама узвраћа поверење, тако да је ово једна од оних ретких књига које понесу читаоца; чак и ако га не занимају теме којима се књига бави, он не остаје равнодушан. Песме зато у правом смислу делују ангажовано, нагоне на критичко размишљање о свим аспектима капиталистичког друштва, и што је још важније, на промишљање у диркурсу који је капиталистичко друштво створило. Наслов књиге Без зачина можда би се могао протумачити и као опис стила, који је лишен уобичајeних песничких украса, али и као слика друштва које је такође приказано без шминке.

Уредница емисије Тања Мијовић.