понедељак, 12. мар 2018, 22:15
Хроника Трећег програма
Прочитаћемо осврт Петра Јончића на филмове Романа Поланског „Према истинитој причи” и Пола Томаса Андерсона „Фантомска нит”, приказане на недавно завршеном 46. ФЕСТ-у, а потом ћемо емитовати осврт Дејана Петровића на филмове Жозеа Падиље „Седам дана у Ентебеу”, Перниле Фишер Кристенсен „Постајући Астрид” и Тимура Бекмамбетова „Профил” које је могла да види публика 68. Берлинала.
Нови филм Романа Поланског Према истинитој причи прилично је нејасна, конфузна и недовољно оригинална прича о менталним процесима који се одигравају у глави једне књижевнице. Јунакиња је представљена као крадљивица туђих живота, што је легитиман и прихватљив процес у писању романа, али ће се кроз филм ипак покренути тема ауторства или питање колико је такав чин моралан.
По речима Петра Јончића, сличним путем је кренуо и Пол Томас Андерсон, али у далеко префињенијој и карактерно домишљатијој причи. У његовом филму Фантомска нит протагониста је угледни модни дизајнер, који је изузетно џангризав и строг према својој младој супрузи, због чега се она одлучује да га „припитоми" трујући га печуркама.
* * *
Седам дана у Ентебеу, бразилског редитеља Жозеа Падиље, заснован је на истинитом догађају који се одиграо средином 1976. године, када је четворо отмичара (двоје палестинских терориста/бораца за слободу и двоје радикалних немачких левичара) отело авион и приземљило се у егзотични град Ентебе у Уганди, где је талачка криза доживела врхунац. Међу квалитетима филма треба поменути одличну глуму холивудске звезде Розмунд Пике, у роли једне од отмичарки, зналачко комбиновање архивских сегмената с режираним деловима, закључно са успешним окончањем ослободилачке акције, те присуство једног од преживелих талаца на берлинској (светској) премијери.
Данска редитељка Пернила Фишер Кристенсен у филму Постајући Астрид као окосницу користи биографију познате шведске књижевнице за децу Астрид Линдгрен. Међутим, филм врло рано скреће у пресентименталну и стереотипну сторију о уметничиној ванбрачној трудноћи, осуди патријархалне и провинцијалне средине, борби младе жене са околином и самом собом и томе слично, тако да из филма не успевамо да сазнамо зашто је Астрид Линдгрен постала управо онакав писац какав је била, оцењује Дејан Петровић.
Филм Профил, руско-казахстанског аутора Тимура Бекмамбетова, инспирисан је истинитим догађајем, као и мотивима књиге Ане Ерел У кожи џихадисте. Амбициозна новинарка Ејми, покушавајући да се инфилтрира у организацију која омогућава женама са Запада да ступе у редове такозване Исламске државе, отвара лажни профил на интернету и долази до главног регрутера. Оно што Профил разликује од могућих сличних остварења јесте сам израз: наиме, читав филм се одиграва на екрану Ејминог рачунара и гледалац прати само њено грозничаво кликтање и типкање, било да комуницира са регрутером, било да се враћа својој свакодневици. Овај филм успешно спаја предмодерно и постмодерно, конзервативне циљеве и савремене авангардне методе, све до фуриозног преокрета када манипулатор схвати да је и сам изманипулисан.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари