Радионица звука – Ана Котевска: Вода звира

Пројекат је реализован као прилог Радио Београда манифестацији одељења Арс акустика Еурорадија Рођендан уметности 2018. у директном преносу из Студија 6, посредством сателитског музичког канала „Хајдн” за Европу и поједине делове света.

Композитор Јосип Славенски (1896-1955) је провео у Београду тридесет својих најплоднијих година. Рођен је у Чаковцу (Хрватска) као Јосип Штолцер, променио је презиме у складу са пансловенским идејама оног времена, да би у главном граду Југославије, најпре Краљевине а затим Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, компоновао своја најзначајнија дела и уградио своју креативност, харизму и енергију у овдашњи музички живот.

Зенитизам је авангардни левичарски покрет настао у Загребу 1921. који је своје акције и провокације пре свега исказивао кроз часопис Зенит, угашен 1926. године. У центру његових преокупација јесте препород уметности под утицајме „барбарогенијалног ствараоца" са Балкана као виталног елемента насупрот уморном Западу. Његови покретачи Љубомир Мицић и Бранко Ве Пољански су, напустивши Загреб као и Славенски, деловали у Паризу и Београду где су оставили подстицајне трагове и покојег наследника.

Иако је остало релативно мало података о часопису Зенит, неоспорно је да су Славенски и зенитисти у преиоду између два светска рата делили сличне идеолошке и уметничке идеје. Посебно су забележене њихове зајдничке акције 1924–1925. против футуриста, односно Маринетија који је клицао наступајућем фашизму на предавањима у Паризу где је и Славенски у то време боравио као стипендиста. У нашем прилогу ће, кроз колаж сачињен од музике Славенског и звучних интервенција карактеристичних за то време, пролетати делови манифеста, крилатица, докумената из времена Прве авангарде... Речи попут БАЛКАН, ЧОВЕК, КОСМОС, ЗЕНИТ, ХЕЛИОС, ХЕЛИФОНИЈА, ХАОС... и поново – ЧОВЕК.

Остају питања без целовитих одговора.

Заштo је Јосип Славенски данас тако скрајнут, маргинализован? Где данас пребива његово звучно наслеђе, где су оригиналност и енергетски набој његовог стваралаштва, у којој је димензији сачувана његова јединствена појава? Где се изгубио његов некадашњи интернационални реноме заштићеног аутора чувене немачке издавачке куће Schott, нагло прекинут успоном фашизма у Немачкој? Сјаји ли негде аура југословенског композитора, ишчезла током 'наших' ратова деведесетих када је још једном у први план искрсло питање: Чији је славенски?

У реализацији учествовали:
Миленија Стаменковић и Дубравко Јовановић - глумци;
Михајло Саморан - кларинет и Миладин Стојковић - контрабас;
Вокални ансамбл Ноктурно под управом Ђорђа Станковића
У емисији су коришћени и документарни архивски материјали - глас Маринетија и Јосипа Славенског
Лектор: Наташа Шуљагић
Сртручни сарадник: Ивана Стефановић
Музички сарадник и режија: Аана Котевска
Тон мајстор звучно-музичке матрице: Зоран Узелац
Тон мајстор финалног микса и преноса: Зоран Марић
Техничар преноса: Драган Шћепановић
Диригент и уредник пројекта: мр Предраг Д. Стаменковић
Продуцент: Александра Рајић Жикић
Продукција: Студио аутора и Драмски програм Радио Београда, 17. јануар 2018.



Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво