понедељак, 05. јун 2017, 20:15
Хроника Трећег програма
У вечерашњој емисији можете пратити осврт Дејана Петровића на филмове Френкија Фентона „Није још мрак”, Јарива Мозера „Бен-Гурион, епилог” и Роџера Вилијамса „Живот као цртани филм”, који су приказани на десетом међународном фестивалу документарног филма „Белдокс”, одржаном од 8. до 15. маја у Београду.
Филм Није још мрак ирског синеасте Френкија Фентона, чији је наслов послужио и као мото овогодишњег „Белдокса", снимљен је на основу истоимене књиге Сајмона Фицмориса, а приказан је у међународном такмичарском програму. Ова запањујеће моћна филмска прича прати судбину некада талентованог редитеља који изненада оболева од неизлечиве и веома тешке болести, која му блокира рад мишића и одузима способности да говори, гута, дише, али не и да осећа, те протагониста, уз помоћ своје породице, одлучује да се бори и да ствара до краја.
* * *
Окосницу филма Бен-Гурион, епилог чини недавно пронађени интервју из 1968. године, за који се мислило да је неповратно изгубљен, са носиоцем држацотворне идеје Израела и његовим првим премијером, Давидом Бен-Гурионом. Захваљујући проналаску оригиналне филмске траке, а затим и звучног записа овог разговора, Јарив Мозер нас упознаје са политичким и животним размишљањима већ увелико пензионисаног, 82-годишњег и својом вољом из престоничке вреве у пустињску изолацију повученог државника. У остварењу ретроспективног и тестаментарног карактера Бен-Гурион отворено говори о неизбежним грешкама у политичким одлукама, те о немогућностима њиховог избегавањам било зато што актуелни тренутак то није дозвољавао, било зарад виших циљева.
* * *
У изузетно квалитетном и ни у једном тренутку патетичном остварењу Живот као цртани филм Роџера Вилијамса пратимо свакодневицу младог Овена који је у трећој години престао да говори, после чега је установљено да пати од аутизма. Иако протагониста није у стању да самостално функционише на многим нивоима, он је обдарен необичним талентом да памти све реплике из Дизнијевих цртаних филмова, помоћу којих и комуницира са породицом. „Духовит, занимљив, проницљив и оптимистичким погледом на свет снажно прожет филм напросто емитује неопходне дозе позитивне енергије на гледаоце који посредно закључује да ако је протагониста био у стању да се са својим здравственим демонима успешно избори, онда и њима не остаје ништа друго него да то исто учине у властитом животу", пише Дејан Петровић.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари