понедељак, 22. мај 2017, 20:20
Хроника Трећег програма
Са десетог међународног фестивала документарног филма БЕЛДОКС, који је одржан од 8. до 15. маја у више београдских биоскопских сала, Петар Јончић пише о документарцу „Још једном с емоцијом” Eндрјуа Доминика, а Дејан Петровић о остварењима „Ингрид Бергман: њеним речима” Стига Бјоркмана и „Нежељена баштина” Ирене Шкорић.
Филм Eндрјуа Доминика Још једном с емоцијом, о настанку албума Ника Кејва Skeleton Tree, мизички је документарац који подразумева огромно предзнање гледалаца, посебно о Кејвовом раду, али и о проклетству славе које је задесило моноге музичаре који су изгубили најмилије. Ипак, како оцењује Петар Јончић, у филму је превише глуме која треба да изгледа као случајан догађај забележен камером, превише ауторизације од учесника, а још више лицемерја које отежава идентификовање гледаоца са трагедијом.
Умешно користећи архивску грађу, спремност на сарадњу њене одрасле деце, нарочито ћерке Изабеле Роселини, и више од свега њена писма и дневнике које је приљежно исписивала деценијама, Стинг Бјоркман је у филму Ингрид Бергман: њеним речима на изванредан начин успео да реконструише животни пут славне глумице, од најранијих дана до (ипак) преране смрти у 67. години. У филму пратимо несрећно детињство Ингрид Бергман, формирање њене слободне и немирне личности, одлазак у Холивуд и вртоглаве филмске успехе, те бројне афере и скандале због којих су патиле и она и породице које је заснивала, обавештава нас Дејан Петровић.
У документарцу Нежељена баштина Ирена Шкорић се позабавила споменичким наслеђеm Народноослободилачке борбе, посебно на територији Хрватске. Међу монументима о чијем садашњем жалосном стању сведочи овај филм, упечатљив је пример споменика на Петровој гори Војина Бакића који је некада имао и пет милиона посетилаца годишње, те „Споменика победе револуције народа Салвоније", као и опузенски и ваљевски споменици народном хероју Стјепану/Стевану Филиповићу.
Уредница
емисије Тања
Мијовић.
Коментари