Хроника Трећег програма

Остајући дослeдан филмској поетици, коју негује у својим претходним остварењима насталим после Дома за вешање, Емир Кустурица и у Млијечном путу одаје почаст великанима и узорима седме уметности, попут Тарковског, Фелинија, Кополе, Чаплина, или наших Александра Петровића и Хајрудина Крвавца. Мелодрама, која представља централни део приче, само је шаблонска матрица која држи заплет, док се око ње догађају суштински омажи и цитати који, по речима Петра Јончића: „нису довољно смешни да би били пародија, али ни довољно тужни да би постали трагедија… Ангажовањем великог броја непрофесионалних глумаца, међу којима је и он сам у главној улози, Кустурица је филм приближио апсурдном и комичном, због чега је уживљавање у љубавну причу готово немогуће”.

* * *

Филм немачког редитеља Раула Пека Млади Карл Маркс је узбудљива прича о томe како је настајао Комунистички манифет, спис невеликог обима који је неповратно изменио европску цивилизацију 20. века. Ток филмa прати борбу за примат идеја и пријатељство два најбоља млада пријатеља – Карла Маркса и Фридриха Енгелса – као развојни пут двојице аутсајдера ка потпуном преузимању етаблираних социјалистичких покрета и преусмеравању оштрице њиховог деловања.

У немачком документарцу Андреса Фајела Бојс преиспитују се границе уметности – где су оне и да ли њихово непрестано проширивање може оправдати тврдњу да је свака делатност уметничка и свака особа уметник. Како нас обавештава Дејан Петровић, реч је о биографској екранизацији живота и дела контроверзног Јозефа Бојса, првог уметника из Немачке који је имао част да излаже у култном њујоршком музеју „Гугенхајм”. Филм је рађен у у црно-белој техници тридесет година после његове смрти и обилато су коришћени сачувани записи, ТВ интервјуи, архивске фотографије, репортаже са изложби, уз рутинске разговоре са преживелим рођацима, колегама, пријатељима и сарадницима.