понедељак, 05. дец 2016, 20:20
Хроника Трећег програма
Mожете слушати осврт Дејана Петровића на филмове Пабла Лараина „Неруда” и Вернера Херцога „Чујте и почујте: сањарења о повезаном свету”, приказане на недавно завршеном 12. филмском фестивалу „Слободна зона”. У наставку Хронике прочитаћемо осврт Срђана Атанасовског на оперу „Фалстаф” Антонија Салијерија, изведену 23. октобра на сцени позоришта „Театер ан дер Вин” у Бечу, после чега ћемо емитовати одломак из првог чина, односно дует госпођа Слендер и Форд, те квартет брачних другова Слендер и Форд, са снимка који је забележен на премијери ове опере.
Фестивал ангажованог филма „Слободна зона”, на којем је представљено педесет документарних и играних остварења из целог света, одржан је од 10. до 15. новембра у Београду, Новом Саду и Нишу. За вечерашњу емисију Дејан Петровић пише о филму Пабла Лараина Неруда, чијим је приказивањем отворена „Слободна зона”, као и о остварењу истакнутог немачког аутора старије генерације, Вернера Херцога, Чујте и почујте: сањарења о повезаном свету.
Лараин осликава прослављеног песника, комунисту и револуционара, Пабла Неруду, као заљубљеника у савршену писану реч, сањара који машта о идеалном државном уређењу и лакомисленог промискуитетног бонвивана, а драматуршки ток је одређен односом протагонисте и његовог прогонитеља – инспектора Пелучонеа.
Вернер Херцог се у свом филму подухватио веома сложене и значајне теме – појавом интернета и његовим утицајем на милијарде људи. Кроз више одвојених поглавља Херцог, уз помоћ брижљиво одабраних релевантних саговорника, (пре)испитује новорођене дилеме и неслућене могућности које људску врсту чекају можда већ за неку годину. Објективан документаристички приступ нуди увид у менталне погледе пионира интернета, потом врхунских и прослављених хакера, као и оних појединаца који су се добровољно самоизопштили из цивилизације, нагнани на тако радикалан чин управо застрашујућим убрзањем комуникацијских канала.
* * *
Бечко позориште „Театер ан дер Вин” приредило је у ове јесени нову продукцију једне од првих опера заснованих на комедији Виљема Шекспира Веселе жене виндзорске, а реч је о драми ђокозо Фалстаф Антонија Салијерија. По речима Срђана Атанасовског: „композитора Салијерија познајемо као искусног бечког оперског мајстора, те Глуковог париског протежеа, али и као аутора који у својим делима ретко приказује више генијалности него што конкретни жанр то захтева. Пишући Фалстафа у последњим годинама популарности италијанске комичне опере у Бечу, Салијери је био принуђен да буде оригиналнији но икад – нумере Фалстафа плене комичном домишљатошћу, вештим музичко-сценским заплетима и упечатљивом мелодиком, што чини ову оперу можда и најуспелијим Салијеријевим делом са којим је савремена публика имала прилику да се упозна”. Заслуге такође треба приписати и изванредним ансамблима: Академији за стару музику, под управом енергичног Ренеа Јакобса, и Хору „Арнолд Шенберг” који сценским задацима одговара зачуђујуће вешто, као и самом „Театру ан дер Вин”, који се амбицијама и квалитетом ове и сличних продукција данас позиционира као водеће позориште на пољу савремених инсценација ретких опера.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари