Жале Парла: Језик боја у романима Орхана Памука

Општепознат и омиљен, као један од најреспектабилнијих приповедачких гласова савремене светске књижевности, Орхан Памук рођен је 1952. у Истанбулу. Наклоност према сликарству, незавршене студије архитектуре, преусмеравање на новинарство и коначно опредељење за књижевност, те парадоксална рецепција - у споју оштрих, антагонистичких реакција на његове уметничке слободе у самој Турској, са изванредном међународном афирмацијом и добијањем Нобелове награде за књижевност 2006. године - представљају неке од препознатљивијих одредница Памукове креативне биографије. Целовито преведен на српски језик, његов литерарни опус биће у овом циклусу представљен из неколико одабраних перспектива; прегледни чланак Мирјане Маринковић пружиће синтетичну интерпретацију комплетне Памукове библиографије (од осам романа, три књиге есеја и једног филмског сценарија), и то из угла њене позиционираности у турској и светској литератури. У наставку циклуса, емитоваћемо студије истакнутих Памукових тумача Едгара Гокнара, Жале Парле, Бернта Брендемоена и Хилије Јачиоглу, посвећене појединачним романима и специфичним тематским преокупацијама његове фикције - попут пишчевог односа према османском културном наслеђу, проблемима препознавања личног и колективног идентитета, "дуговима" европском роману, преплета литерарности са ликовним уметностима, и њима сличним.

Есејизирана студија Жале Парле Језик боја у романима Орхана Памука представља покушај тумачења симболизма визуелне атмосфере Памукове фикције, која се не задржава само на семантици колорита, већ нуди и могуће интерпретације текста Зовем се Црвено као "романа о виђењу", типологију јунака као трагалаца и "шетача у полутами", Истанбула као својеврсне "земље сенки", и тако даље.

Циклус је приредила Јасмина Арсеновић. Чита Марица Милчановић.