Бојан Јовановић: Владета Јеротић, харизматични дародавац (2)

Према оцени Бојана Јовановића, у целокупној историји српске културе мало је интелектуалаца који су још за живота стекли тако велику популарност да су постали својеврстан културни феномен свога доба. Једна од таквих личности био је и Владета Јеротић (1924–2019), психијатар, психотерапеут и књижевник чији се изузетан значај у нашој култури још убедљивије потврђује у периоду након његовог одласка. Имајући у виду карактеристике доба у којем је проживео свој век, Јеротићев живот и дело које је оставио за собом могу се сматрати јединственим подвигом који многима може бити путоказ и узор: „У нашој средини Јеротић спада у изузетно ретке појединце који се од осталих разликују својим изузетним знањем, креативношћу и доследним потврђивањем људских врлина заснованих на највишим хуманим вредностима, интелектуалном поштењу и духовној честитости. Када се каже да су такви појединци постали и својеврсне институције, онда такво одређење има посебно значење јер представља и несумњиво признање за њихов допринос овој култури.”

Поред несвакидашње ерудиције и изузетне стручности, Јеротићева трајна популарност и утицај, сматра Јовановић, проистичу и из његове способности да адекватно сагледа позитивне и негативне стране човека, препозна његове проблеме и укаже на могућност њиховог решења. Наиме, било да је разматрао појединца или колектив, уравнотеженост и смиреност приступа омогућавали су му да пружи праве одговоре на изазове и искушења којима су људи непрестано изложени.

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић