Хроника Трећег програма

Филмом Младена Матичевића Мој занат о живoту и раду легендарног југословенског певача и аутора, Арсена Дедића, отворен је седми Међународни фестивал документарног филма Белдокс. Како оцењује Ана Тасић, у филму је са изузетном топлином и непретенциозношћу приказана величина једног човека коме су компоновање музике и писање поезије били нека врста штита од бројних искушења која му је живот наметнуо. Редитељ Матичевић је успешно портретисао Дедићеву неисцрпну унутрашњу снагу, начине борбе са слабостима и болестима, његов шарм и аутоироничност, као и однос према притисцима славе, неминовности сналажења у околностима естраде која своје главне актере баца у сенку њиховог имиџа.

Осим о овом, у тексту ће бити речи и о документарцу Бранке Бешевић Гајић Лауш, филму о судбини глумца Жарка Лаушевића.    

*     *     *

Књига Унутрашње иностранство: филозофска рефлексија ромнтизма, чији је аутор Драган Проле, објављена је 2013. године у Издавачкој књижарници „Зоран Стојановић", Сремски Карловци-Нови Сад. Како коментарише Предраг Крстић, једна од главних карактеристика ове студије јесте поштовање самосвојности ликова филозофског и књижевног живота и њихових утицаја и истицаја, под крхком али одредивом капом поетике романтизма као „радикалне индивидуације" и покрета романтизма као „афирмације мноштва у културној, друштвеној и уметничкој сфери", односно једног плуралног романтизма о којем „није могуће говорити у једнини". Тракав приступ пре свега захтева редефинисање пословично прихваћене слике Хердера као „проторомантичара", једну накнадну интерпретацију која не само да није важила у саморазумевању раног романтизма у Јени, него је очита конструкција или преадаптација каснијих нефилозофских, а по свој прилици и вантеоријских разврставања. То редефинисање би да врати право Кантовом „субјективистичком" прелому, уз који је романтизам стао и који га је омогућио, не би ли се преко инвестирања у уметност и разлагања (не)слућених потенцијала „естетизације" и поетизовања света, закључило у минуциозном колико и стваралачком уланчавању „српског случаја" у романтичарски комплекс, уланчавању које диференцирано и смело установљује да повесна детерминисаност дозвољава тек да говоримо о романтизацији оне потребе која је била преча и незадовољена - о просветитељству које је „романтизовано".

Уредница емисије Тања Мијовић.