петак, 07. мар 2014, 22:00
Хроника Трећег програма
На почетку емисије читамо осврт Петра Јончића на филм Слободана Скерлића "Топ је био врео", а потом можете слушати текст Луке Прошића "Смисао бивствовања" написан поводом књиге Рада Војводића "Душа и смрт".
Прошлог петка, 28. фебруара, у Сава центру отворен је 42. ФЕСТ, а првоприказани филм Топ је био врео снимљен је према истоименом роману Владимира Кецмановића, док режију потписује Слободан Скерлић. Како оцењује наш критичар, за ово остварење се може рећи да поседује онај прави фестивалски карактер који га квалификује за премијерно предстaвљање како на нашој тако и на најзначајнијим светским филмским смотрама. Посебно је похвалан осећај за меру и дозирање сировог и суровог драмског материјала чиме је редитељ, овај пут, успео да трагичну причу о окупираном Сарајеву, дату кроз судбину једне зграде у којој живе људи различитих националности, предочи без пренаглашеног патоса. Иако бомбе убијају људе сваки дан, а двориште пред зградом се претвара у све гушће кућно гробље, два дечака и у том ратном хаосу покушавају да преживе и пронађу смисaо свог детињства, пише Петар Јончић.
* * *
Издавачка кућа Просвета из Београда недавно је објавила књигу есеја Душа и смрт чији је аутор Радослав Раде Војводић. Књига се састоји из шест делова, од којих је први насловљен као и књига, док су преосталих пет: Марксови пионири против Хајдегера, Пут ка себи, Духовна вертикала у Срба, Излазак на Божји бреф и Чудотворна икона у Пастернака, а сви су обједињени заједничком темом душе и смрти. Како коментарише Лука Прошић, књигa Душa и смрт ниje некаква књижевна или филозофска рaспрaвa, вeћ прeoбиљe књижeвнoг искуствa и рeфлeксиje и сaмoрeфлeксиje, и сигурнo je пoтeклa, тaкoрeћи, из jeднe рeчи, a мoглa je пoтeћи из билo кoje рeчи у oвoм свeтскoм склoпу oвaквoм какав je, у oвoм свeту у којем смo, кojи нaс стaлнo изнeнaђуje и зaдивљуje.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари