петак, 28. феб 2014, 22:00
Хроника Трећег програма
На почетку емисије читамо осврт Ксеније Стевановић на премијеру опере "Русалка", у режији Свен-Ерика Бехтолфа, а потом емитујемо осврт Срђана Атанасовског на оперу Томаза Траете "Ифигенија на Тауриди", као и осврт Долорес Станојевић на књигу Јелене Тодоровић "О огледалима, ружама и ништавилу".
У Бечкој државној опери 22. јануара представљена је нова инсценација опере Антоњина Дворжака Русалка, коју је режирао Свен-Ерик Бехтолф, док је оркестарским деоницама дириговао Јиржи Белохлавек. Како коментарише Ксенија Стевановић: бечка Русалка из 2014. добила је једно савремено читање у којем су задржани елементи бајке - поставком је акцентована ужасавајућа димензија хтонских женских бића, попут Јежибабе и водених демона; музика и визуелни садржај су текли паралелно; а оно што је највише пленило били су висок стандард певачког и оркестарског ангажмана, што је учинило да Дворжакове надахнуте ноте испуне здање Бечке опере својом неспутаном лирском лепотом.
* * *
На управо завршеном фестивалу Зима у Швецингену ансамбл Хајделбершког театра и оркестра извео је оперу Томаза Треате Ифигенија на Тауриди. Како нас обавештава наш критичар Срђан Атанасовски, чије је путовање на овај фестивал помогла Туристичка организација Немачке у Београду, опера Ифигенија на Тауриди је дело које је пре 250 година - када је први пут изведено, сматрано авангардним. Наиме, Треата припада генерацији наполитанских композитора који су покушали да 60-их година 18. века артикулишу корениту реформу опере серије. Сходно томе, у осврту се посебно проблематизује начин на који је савремена режија кореспондирала са овим музичко-сценским остварењем, а успешне вокалне и глумачке интерпретације истакнуте су као највећа предност продукције.
* * *
Студија Јелене Тодоровић О огледалима, ружама и ништавилу објављена је прошле године у издавачкој кући Клио из Београда. Студија је реализована у оквиру пројекта Дунав и Балкан: културно и историјско наслеђе, а за тему има преиспитивање концепта времена и пролазности у барокној уметности и књижевности. Самим насловом најављени су главни симболи барокне уметности: огледала и руже као означитељi пролазности и мотив покрета којим се жури да се ухвати време и побегне од ништавила, пише Долорес Станојевић фокусирајући се углавном на схватања простора и времена у ликовној уметности.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари