Ђорђе Кадијевић: Антиестетизам и фетишизам

„У реторици апологета неоавангардних покрета у уметности последњих деценија 20. века реч лепо ретко се употребљава", реченица је којом редитељ и сценариста, историчар уметности и ликовни критичар, Ђорђе Кадијевић, започиње текст Антиестетизам и фетишизам. Ова појава није необична с обзиром  на изражени антиестетизма у програмима авангардних покрета модерне уметности с почетка прошлог века, пре свих дадаизма, мада се, како образлаже аутор, корени могу тражити још дубље - у „егзегези класицистичке уметности 18. века". Наиме, не треба олако одбацити претпоставку да је сaврeмeни рaдикaлни aнтиeстeтизaм нових уметничких прaкси изникao сa тлa eтичкoг eгaлитaризмa у култури eпoхe рaцoнaлизмa. Модернистичка крилaтицa дa умeтнoст мoрa припaдaти свaкoм и дa свaкo мoжe и трeбa дa сe бaви умeтнoшћу, звучи кao рeфрeн тoг гeслa jeднaкoсти, сматра Кадијевић и додаје: „изглeдa дa aнтиeстeтизaм зa свojу пoзициjу дугуje вишe идeoлoгиjи нaдмoћнe културнe eлитe и духу врeмeнa кoje oнa твoри, нeгo лидeримa тeoриje умeтнoсти и сaмим умeтницимa".

Такође у 18. веку, када је Александар Баумгартен именовао естетику као посебну филозофску дисциплину, Шарл де Брос је сковао термин „фетишизам" да би њиме именовао предмет ирационалне фасцинације који се прецењује из уверења да у себи саджи нарочиту моћ. Сходно томе, није тешко уочити сличност између фетиша и уметничког дела, али како их разликовати? Ако сваки предмет може постати фетиш, да ли исто важи и за уметничко дело? Има ли смисла још увек инсистирати на разлици између фетишистичке фасцинације и „естетског дојма"?

Уредница циклуса Тања Мијовић