Живот и стваралаштво Милана Ракића

Почетком 20.века маленом краљевином Србијом ходали су велики људи - Слободан Јовановић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Милутин Миланковић, Јован Скерлић и Милан Ракић. То је период који се у историји често назива „Златно доба српске демократије и културе" (1903–1914). Како каже Јован Пејчић: ‚‚У Милану Ракићу - песнику, дипломати, добровољцу у Првом балканском рату одликованом Златном медаљом за храброст – није се, наиме, преломило само стваралачко наслеђе српске поезије до његовог доба, преломила се и свест интелектуалнога и уметничког света великих људи што су у његово време ходали маленом Краљевином Србијом, градећи је историјски, духовно и национално.''

Милан Ракић је рођен 1876. године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Након тога уписао је право у Паризу и тамо га завршио. Након факултета, постао је дипломата те се тим послом бавио до своје смрти 1938.године. Цео живот био је Српски посланик у разним земљама света. Од интимних и љубавних мотива, преко филозофског промишљања живота и пролазности, па до родољубиве поезије, Ракићево песничко стваралаштво представља једно од највреднијих поглавља српске књижевности с почетка двадесетог века.

Ове године се обележава 150 година од рођења, како Десанка Максимовић каже: гранитног темељца српске поезије Милана Ракића. О његовом животу и стваралаштву, историјској и дипломатској улози, данас у емисији Речено и прећутано говоре Бранко Вранеш, ванредни професор на Филолошком факултету у Београду и Сања Пејовић, докторандкиња на катедри за српску књижевност.

Аутор емисије је Марко Ђурић.