„Српске епско-лирске песме на асталски глас"

У традиционалној сеоској музици песме се певају на одређене „гласове” ‒ некакве установљене мелодије којима је народ дао имена у зависности од тога у којој прилици се изводе.

Па тако постоји „сватовски глас”, „рабаџијски”, „жетелачки” и други. У нашој традиционалној музици посебно место припада песмама на „асталски глас”. Оне се сврставају у баладе, односно епско-лирске песме, а песмама „на међи” назвао их је Вук Караџић. Многи их пореде са гусларским песмама, с тим што се оне не певају уз гусле иако се сматра да је некада овај инструмент могао да прати њихово извођење.

Недавно је у издању Савеза културно-уметничких друштава Србије објављена књига „Српске епско-лирске песме на асталски глас”, чији је аутор Валентина Летић, етномузиколог. Њено интересовање за асталске песме почело је за време студија етномузикологије током деведесетих година прошлог века када је започела прва теренска истраживања у Војводини. Ипак, примере асталских песама који су се нашли у овој књизи забележили су и други истраживачи, тако да комплетна грађа обухвата период од 1968. до 2004. године.

Данашњу емисију Од злата јабука посветили смо овој књизи, а причу ћемо допунити звучним примерима који су приложени уз ову студију.

Ауторка емисије: Анастасија Живковић