17:30
Сонате за виолончело Франческа Цукарија
Један од најдрагоценијих архива манускрипта музике 18. века у Италији јесте библиотека фрањевачког манастира у Асизију.
Ову колекцију највећим делом чине дела монаха који су писали музику за манстирски хор. Године 2005. у овој библиотеци откривена је и збирка соната за виолончело и басо континуо изразите лепоте, али непознатог аутора. У сарадњи са Међународним друштвом барокног виолончела, три године касније ове сонате приписане су Франческу Марији Цукарију, веома плодном композитору, монаху фрањевачког реда.
Претпоставља се да су ове сонате биле намењене чувеном виолончелисти тог доба Вандинију, кога је Цукари био у прилици да чује у Падови и Риму. Већина соната писана је у четвороставачној форми и slede oblik takozvane sonata da chiesa. Када је у питању стил, Цукаријеве сонате за виолончело следе најбољу традицију сродних дела Бенедета Марчела и Анотнија Вивалдија.
У данашњем Аутограму, који смо посветили овим Цукаријевим сонатама, слушаћете први снимак на коме су забележене. Јуна 2010. године остварили су га чланови ансамбла Musica Perduta на оригиналним барокним инструментима.
Аутор емисије је Ивана Комадина.
Коментари