Јоханес Брамс: Клавирски квартет оп. 25 у ге-молу
Једно од првих ремек-дела камерне музике Јоханеса Брамса ‒ Клавирски квартет оп 25 (за клавир, виолину, виолу и виолончело) премијерно је у Хамбургу извела Клара Шуман уз чланове Квартета Хелмесбергер 1861. године.
Композиција је неуобичајно великих пропорција за то време јер је сваки став великих димензија. Први у ге-молу је најранији пример специфичног приступа сонатној форми која ће постати Брамсов заштитни знак: поновно појављивање неизмењене прве теме на почетку развојног дела и у складу са тим његово скраћивање. Други став, интермецо је модел за ставове какве је Брамс касније често користио као замену за традиционални скерцо: опуштен, елегантан, интроспективан, ублаженог, мекшег карактера. Главна тема трећег ‒ лаганог става је изражена, врло лирска, али је овај став најупечатљивији због широког и бриљантног централног дела у маршевском ритму. Финале (Rondo alla Zingarese), изузетно вирутозни комад, такође је рани пример композиторове инспирисаности циганском музиком, односно стила који ће га „добро служити” током целе каријере.
Квартет данас слушамо на снимку Квартета Форе објављеном за Дојче грамофон 2007. године.
Емисију уређује и води Маја Чоловић Васић.
Коментари