Некрштени дани-између Божићне радости и неоснованог сујеверја

Први хришћани нису славили Божић јер у Новом завету не стоји када се тачно родио Богомладенац. У првом периоду историје хришћанске цркве, Божић и Богојављење су прослављани у исти дан, а празник је назван Епифанија. Божић је почео да се слави у Риму у 4. веку (336. године). До данас није јасно зашто је овај данашњи датум изабран за прославу рођења Исуса Христа, али преовлађује мишљење да је  разлог био потискивање тога дана, у још већински паганском Риму, слављења рођења бога Сунца, Сола Инвиктуса, па је Црква, желећи да стави у други план тај пагански празник, тада почела да слави рођење Исуса Христа. На месту рођења Христовог, у Витлејему, царица Јелена подиже у 4. веку храм, а касније, цареви Теодосије (380) и Јустинијан (553) својим указима озваничавају свеопште празновање дана Рождества Христовог.

У овонедељном Храму слушаћете о данима од Божића до Богојављења, о томе који су најзначајнији догађаји у вези са овим периодом у животу Цркве, али и о погрешним, старим српским веровањима, да дане између ова два велика Празника називају „некрштеним данима", период године када Исус Христос још није крштен, тако да се на земљи дешавају разна ружна чудеса, мртви излазе, а са њима и ђаволи и други демони,једном речју, владају нечастиве силе.

Зашто је дошло до оваквог сагледавања „некрштених дана", на овако застрашујући начин, како Црква гледа на ове дане, говори наш данашњи гост јереј Марко Јефтић, свештеник Храма Успења Пресвете Богородице у Младеновцу.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.