Апотеозе Франсоа Купрена
Мешавину најбољих традиција француске и италијанске музике Франсоа Купрен је можда најуспелије осликао у своја два камерна дела из 1724. и 1725. године, која је назвао Апотеозе, а посветио их својим, по сопственом мишљењу, највећим претходницима, Корелију и Лилију.
Програмску природу ових дела, која представљају суму Купреновог композиторског искуства, не осликавају само дескирпитивни наслови свих ставова, у којима је дочаран одлазак у Парнас двојице великих Купренових претходника, већ и кратки нараторски коментари, којима је аутор желео да осигура недвосмисеност своје поруке.
У данашњем Аутограму, који смо посветили овим Купреновим композицијама, чућете њихово тумачење које је Жорди Саваљ остварио са својим ансамблом Хесперион XX, поштујући извођачку праксу Купреновог доба.
Аутор емисије је Ивана Комадина.
Коментари