Нaродна веровања

Према сакупљеној грађи у нашој етнолошкој литератури, може се закључити да од половине 19. века, па све до двадесетих година 20. века, у свим нашим областима постоје иста или слична народна веровања, што нам говори о њиховој вековној старини.

Истовремено, етнолози уочавају да у том периоду готово да више нема нових веровања. И како је 20. век све више одмицао, наводила се ограда - тако се некада веровало.

У многим народним веровањима садржано је зрно вековног искуства, нагомиланог у животној свакодневици осведоченог народног знања.

Услед тога, веома лако се може прозрети зашто су она настала, односно, која је њихова функција, у ком друштвеном окружењу су била обавезујућа и када њихов утицај на свест појединца и колектива у целини престаје.

Данас говоримо о народним веровањима која су записали наши познати етнолози а везана су за временске прилике, потом за биљке - босиљак, багрем, јабуку и бели лук, али и месец и звезде.

Аутор: Драгана Маринковић