Мишко Шуваковић

Када је 11. новембра, анонимни али добро познати уметник Бенкси на свом профилу на Инстаграму објавио фотографију мурала на којем млада атлетичарка прескаче гомилу шута ‒ који је нацртао на једином сачуваном зиду куће у украјинском граду Бородијанки ‒ званично је и уметност постала део свеопште друштвене критике руске агресије на суседну земљу. Бенкси је мало касније потврдио да је нацртао укупно седам мурала у Украјини - у Кијеву, Ирпину и поменутој Бородијанки.

Од када је уметност постала друштвена категорија, дакле престала да буде религиозна дидактика, мимезис и декорација, када је на себе преузела улогу коментатора стварности, активног чиниоца наше свакодневице, критички однос се подразумевао. Али, шта данас то значи у непрегледности уметничких поетика?

Иако ангажованост није била у агенди модернизма, ипак је Пикасова „Герника" постала и остала уметнички симбол критике ратног разарања, здраворазумског сагледавања света око себе. Касније, када је уметност променила своју функцију, критички однос спрам стварности постао је скоро обавезни стратегијски елемент ауторских израза. Он је некад видљив, јасан, носећи елемент рада, а понекад је скривен иза првих идејних слојева. Понекад је баналан до дегутантности, а понекад софистициран до неразумевања. Но, увек су постојали и постоје уметници који не сматрају критику стварности својом вокацијом, опредељујући се за друге теме и друге приступе. То је нарочито било видљиво код нас током деведесетих година прошлог века, када је и настао појам креативни ескапизам.

Али, савремена уметност је веома сложен механизам производње, па сваки покушај коначног дефинисања није могућ. Јер, како посматрати све оне примере уметности које су део кампања, попут Mee Too или Black Lives Matter, или производ маркетиншких стратегија? Да ли Бексијеве мурале у Украјини треба посматрати као аутентични критички рад или као део опште друштвене (дириговане) критике? Коначни закључак није могуће донети јер се зна да је тај исти Бенкси почетком двехиљадитих година у Витлејему, само неколико метара од зида који одваја Западну обалу, нацртао чувени графит магарца кога легитимише израелски војник и који је одмах постао својеврсни визуелни репрезент Палестинаца. Прича о ангажованости у уметности је комплексна као и сама савремена уметност. О овоме разговарамо с проф. др Мишком Шуваковићем, теоретичарем уметности.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић