Докле ћемо прекопавати историју?

Небрига и уништавање културног наслеђа на територији Београда, али и целе земље, одвија се све чешће, а најновија жртва приватних интереса је археолошки локалитет Усек на Бањици. Неолитски локалитет Усек представља непокретно културно добро и обухвата терен северозападно од авалског друма, а простире се до потока који се улива у Бањички поток. Како упозоравају археолози Српског археолошког друштва, из њега је сада „ишчупано" око 200 кубика контекста, односно три хоризонта неолитских кућа.

На сајту Завода за заштиту споменика културе града Београда, решењем о проглашавању локалитета за непокретно културно добро из фебруара 1964. године, истакнуто је да је реч о једном од ,,најважнијих у нашем делу Подунавља". Након пријава савесних грађана, радови су пријављени Музеју града Београда, који је случај пријавио Градском заводу и грађевинској инспекцији. Грађевинска инспекција наредила је обуставу радова, ставила траке и решење, али је инвеститор и после тога наставио радове.

Остаје нам да се запитамо како очувати археолошка налазишта и да ли локација вреди више од наше историје и идентитета? Зашто смо према властитој баштини толико немарни? Шта се ради када се приликом градње наиђе на археолошке остатке? Зашто је инвеститор обавезан да плати додатна археолошка истраживања? Зашто газимо и градимо по нашој култури и историји?

У емисији Спорови у култури говоре Адам Црнобрња, председник Српског археолошког друштва, и Миодраг Симовић, из Центра за урбани развој.

Емисију уређује и води Тања Живковић.