Темељни уговор и Амфилохијев завет

Јован Јањић и Далибор Ђукић

Драматично усвајање Закона о верским слободама, крајем 2019. године, покренуло је читав низ друштвених и политичких промена у Црној Гори које трају и данас. Отпор закону, који је препознат као покушај развлашћивања СПЦ у Црној Гори, подигао је вернике на вишемесечне литије и изнедрио покрет „Не дамо светиње". Тродеценијски режим Мила Ђукановића на крају је сломљен, изгубио је изборе, влада је пала.

Одбрана светиња, међутим, тиме није окончана. Темељни уговор, највиши правни акт, који би требало да регулише односе СПЦ и државе Црне Горе још није потписан. Један покушај је пропао у пролеће, други у лето прошле године. У току је трећи.

Најновији предлог Темељног уговора који је у Патријаршију, пре десетак дана, донео актуелни црногорски премијер Дритан Абазовић у међувремену су усвојили и Синод СПЦ и Влада Црне Горе. Званично потписивање би требало да се обави у Црној Гори али када и да ли ће до њега доћи још није извесно јер је у Подгорици букнула политичка криза.

Шта најновији предлог Темељног уговора доноси, води ли трајном решавању положаја СПЦ, њених верника и баштине у Црној Гори и хоће ли бити коначно потписан за Речено и прећутано говоре др Јован Јањић, научни саветник са Института за пилитичке студије и др Далибор Ђукић, професор Правног Факултета у Београду.

Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.