уторак, 12. окт 2021, 17:30
Велтшмерц и разочарање
Кад се помене име Франца Шуберта прва асоцијација је немачки лид, тј. соло-песма.
У данашњем Аутограму уредница Горица Пилиповић представља Шубертове песме на стихове његовог пријатеља Франца фон Шобера.
Шуберт је компоновао више од невероватних 700 песама током свог кратког живота, и у њима употребио стихове више од 115 песника односно писаца. Бирао је песме из свих епоха - од античке Грчке, преко средњег века и ренесансе, до немачких песника XVIII века, раног романтизма и тзв. бидермајера.
Крећући се у истим круговима Шуберт и Шобер, који су једно време делили и стан, имали су сличне погледе на живот и уметност. Шобер је, на пример, као и његов пријатељ тежио да буде слободан уметник те да буде креативан у различитим областима - књижевности, сликарству и глуми. После Шубертове смрти пратио је Франца Листа на путовањима. Као дипломатски саветник у Вајмару, много година касније, заједно са Листом надгледао је премијеру Шубертове опере Алфонсо и Естрела за коју је написао либрето.
У компоновању песама Шуберт се, дакле, много ослањао на пријатеље, на тај кружок који је постојао око њега, и чији је заједнички именитељ у поезији била комбинација идеалистичког погледа на класично доба и утопијска тежња ка романтичном. Тај ехо о бољем свету посебно одзвања у Шоберовим песмама које, међутим, карактерише и извесно осећање песимизма. Поезија песника из Шубертовог круга, наиме, нарочито показује симптоме тзв. велтшмерца, светског бола који се ширио Европом око 1820. године.
Коментари