Игре са лоптом у прошлости

Споменућемо неке старе, можда чак и заборављене игре, затим игре које су и даље на „репертоару" дечје доколице, а наћи ће се и оне које још увек живе у сећању најстаријих слушалаца. Ову тему илуструјемо снимцима оркестара којима су руководили Властимир Павловић Царевац и Миодраг Јашаревић.

Професорка Оливера Васић, за пријатеље и блиске сараднике запамћена под надимком Цока, оставила је велики број научних публикација о очувању нематеријалног наслеђа и веома је допринела развоју фолклорних семинара. Њена поља интересовања била су етнокореологија и етномузикологија, учествовала је на многим етномузиколошким и етнокореолошким скуповима, писала је научне студије о народној игри. Аутор је Приручника за записивање народних игара, била је председник Центра за истраживање и очување традиционалних игара Србије.
„Лопта ‒ дечија играчка или главни реквизит у бројним екипним спортовима (одбојка, кошарка, рукомет, ватерполо. ногомет) у нашем традиционалном наслеђу није имала данашњи изглед ни одлике. Прављена је од крпа увезаним канапом и говеђе длаке у пролеће када се говеда лињају. Била је таман толика да се обухвати шаком, 'колико да стане у шаку', а називана је 'крпењача' или лопта", пише професорка Васић.
„Са појавом лопте од гуме и игара које су се преко школских програма училе и преносиле (као што су између две ватре, између четири ватре, одбојке, фудбала...) старије игре полако се заборављају и нестају. Данас не постоји много игара које се могу срести у сеоским срединама. Најпопуларнија игра је свакако фудбал, а заступљеност савремених игара са лоптом (одбојка, кошарка, рукомет...) зависи од успеха наших спортиста на великим светским такмичењима", закључује Оливера Васић.

Аутор: Тијана Станковић