Аутограм

Велики руски композитор Сергеј Прокофјев дао је велики допринос балетској музици ХХ века. У данашњем АУТОГРАМУ уредница Горица Пилиповић представља његов четврти балет - На Дњепру.

Балети Сергеја Прокофјева рефлектују не само развој његове каријере већ и разноликост балетске музике прве половине ХХ века. Као млад, и Прокофјев је ушао у круг уметника које је окупљао чувени импресарио још чувенијег Руског балета Сергеј Ђагиљев, иноватор балетске уметности. Али, први балет Прокофјева - Ала и Лоли - није се допао Ђагиљеву који га је поручио, те је ова музика наставила да живи у облику популарне Скитске свите. Ђагиљев, међутим, није губио веру у таленат Прокофјева те му је наредне, 1915. године поручио још један балет и тако је настао Шут, тј. Прича о сеоском лакрдијашу.

Ако је компоновање овог балета било под утицајем Стравинског, Челични корак, други балет Прокофјева, о новој Русији, настао крајем 20-тих година прошлог века, одразио је ондашње - крајње прогресивне - тежње руских уметника који су се окренули урбаној култури и уметности тадашњих мегалополиса. Уследио је Блудни син, према библијској тематици, а онда се - 1932 - појавио четврти балет, На Дњепру, у којем се Прокофјев вратио лиризму и сценама руског села. Вратио се и једноставнијем музичком језику и то нарочито после неуспеха II симфоније који га је одвратио од сваког експериментисања и компликованих музичких структура.