Степеник

О интелектуалној и политичкој елити у Србији, XX и XXI векa

На једном скупу историчара Латинка Перовић је рекла: "Критичка и романтичарска историографија нису само две фазе, већ две тенденције које у српској историографији паралелно егзистирају." На известан начин ова мисао могла би да послужи и као уводни мото њене најновије књиге "Доминантна и нежељена елита - Белешке о интелектуалној и политичкој елити у Србији, XX-XXI век" коју су објавили ДанГраф и Радио-телевизија Војводине.

Дело је настајало у последњих петнаест година и представља синтезу истраживања Латинке Перовић о маркантним представницима српске елите, а подстакнуто је и резултатима претходних налаза о припадницима интелектуалне и политичке елите у Србији 19. и 20. века. Студија настоји да утврди шта ове елите повезује са претходницима, шта их дели, колико се међусобно разликују и шта је у средишту њихових разлика.
Људи о којима се у књизи говори припадали су различитим генерацијама, међутим кроз све те нараштаје ишла је линија поделе која их је сврставала у доминантну или нежељену елиту.
Први део књиге посвећен је Добрици Ћосићу, писцу, националном идеологу и политичару - као средишњој личности интелектуалне и политичке елите у Србији друге половине двадесетог века.
Нежељену елиту представљају Марко Никезић, Коча Поповић, Богдан Богдановић, Сима Ћирковић, Олга Поповић - Обрадовић и други који су територијалној експанзији претпостављали развој реалне државе и слободног грађанина.

О књизи  Латинке Перовић разговарамо са проф. Младеном Лазићем, социологом и Миливојем Бешлином, историчарем.

 Емисију уређује и води Маријана Радуловић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње