Степеник

Пјера Бурдијеа (1930-2002), француског социолога, истраживачи убрајају у најзначајније европске социологе друге половине двадесетог века.

Бурдије је у савремену социологију увео нове категорије као што су концепти културне баштине, културног капитала, хабитуса, симболичке моћи. Бурдијеову социологију доминације можда више него било шта друго одређује теорија друштвених поља; политичко поље, поље образовања, научно поље, поље уметности и поље моћи. Свако од ових поља има посебну улогу у одржавању, односно поткопавању односа доминације у друштву.

У књизи "Правила уметности" (Светови, Нови Сад), Бурдије отвара тему о односима уметности и њеног контекста. Повест модерне уметности почиње у деветнаестом веку, а најрепрезентативнији агенси модерности, по Бурдијеу су Бодлер и Флобер - антиципатори једне културе која ће покренути низ промена; од стила до економије, од субверзије до тржишта, од друштвених правила до права на побуну.

О Бурдијеовом пољу уметности (познавању, утицају и критици), разговарамо са Аном Петров, чија интересовања обухватају историју културе, феминистичку социологију, естетику, социолингвистику, а која је и сама ауторка својеврсне биографије Пјера Бурдијеа или једног предлога за (де)конструкцију илузије о његовом животу.

Ауторка емисије: Маријана Радуловић