петак, 05.12.2025, 14:05 -> 13:15
Извор: Радио Београд 1
Хумористичка емисија
Драги слушаоци, не знам како ви, али ја али ја имам један помало несвакидашње, а многи би рекли и - непопуларно мишљење.
Реч је о нашем једином нобеловцу, Иви Андрићу. Тај човек нас је заувек задужио, јер је прославио нашу књижевност широм света. И не само то. Он је, те године када је освојио награду, победио и данас већ легендарног Толкина, аутора “Хобита” и “Господара прстенова”. Један Србин да победи представника Велике Британије, ехеј! То је скоро као у оном вицу кад су били Енглез, Американац, Рус и Србин - и Србин их је на крају насамарио. Тиме је наш Иво себи обезбедио вечност.
А недавно је и РТС снимио серију о њему, тако да му је сада вечност гарантована и са те стране - у смислу реприза… Е сад, ево на чему му ја замерам. Он је у само неколико књига описао ама баш све наше мане и врлине. И сад због тога више нико са ових простора нема шансе да добије Нобелову награду за књижевност. Могао је бар нешто да остави другима. Да парафразирам Ефраима Кишона: ''Није фер, Андрићу!''
Узео си све што му је живот понудио, не мислећи на оне који тек долазе. Као човек на слави који је засео и једе, без обзира на то што треба да дођу још најмање две “туре” гостију.
Е сад, пошто смо разјаснили да нема потребе да се надамо неком новом нобеловцу у области књижевности, остају нам још само физика, хемија, медицина, економија и допринос миру у свету. Пошто оружје и муницију извозимо да све пуца, мислим да ово последње отпада. Физика, хемија и економија нам такође нису баш неке јаке стране. Али, ту је - медицина.
Ако је неко у нечему задужио свет последњих деценија, то су здравствени радници, који су побегли из нашег оболелог система здравствене заштите. Због тога бих предложио господину Нобелу, када би овај био жив, да Србији додели макар једну почасну награду из области медицине - награду за српску медицинску дијаспору. Можда не можемо свету да донесемо мир, али зато можемо да га прегледамо и негујемо. Захваљујући нашој медицини, многи су на западу поживели толико дуго да стигну да прочитају и комплетног Толкина и комплетног Андрића... Нема на чему.
Аутор текста: Огњен Шестић
Музички уредник: Снежана Станојевић
Коментари