Да ли национални програми подршке заиста отварају врата младим предузетницама?

Национална служба за запошљавање, али и бројне невладине организације и институти, високо на агенди држе пројекте за економско оснаживање жена, пре свега младих, и програме подршке како би се упустиле у предузетничке подухвате. На први поглед понуда има, али је сусрет са реалношћу често отрежњујући а за многе младе жене и обесхрабрујући. Улазак у предузетничке воде је процес који почиње личним оспособљавањем кроз радну праксу, прикупљање почетног капитала и на крају озбиљно осмишљавање и постављање темеља за бизнис. Све то одвија се у периоду живота када се већина жена одлучује за заснивање породице и рађање деце што, уз укорењене структурне неједнакости на тржишту рада – ниже стопе запослености и мање зараде за жене, планиране пословне подухвате чини теже остваривим. Прва препрека на дугом и неизвесном путу је проналажење посла и стицање радног искуства, написала је у својеврсној исповести о свом искуству, Милица Долашевић, пројектна менаџерка Института за развој и иновације. За Магазин говори о фазама кроз које је прошла, али и зашто није покренула сопствени бизнис.

Недавна изјава нове јапанске премијерке Санае Такаићи да би криза око Тајвана могла бити питање опстанка за Јапан, уколико дође до примене војне силе, изазвала је врло оштре реакције у Пекингу. Сам израз „питање опстанка“ сматра се шифром за могуће коришћење јапанске војске ван граница државе због чега се изјава премијерке Такаићи у Кини се доживљава као директно и грубо мешање у унутрашња питања, односно, као једна врста претње ратом. Портпарол кинеског Министарства одбране је изјавио да ће Јапан "доживети тежак пораз и платити велику цену" ако покуша да војно интервенише на Тајвану. Пекинг је већ неформално увео „туристичке санкције“ Јапану, али је драстично смањен број кинеских туриста тек наговештај могућих озбиљних безбедносних и економских последица по Јапан. О најновијем трвењу Токија и Пекинга око Тајвана детаљније ћемо чути од нашег дописника Иље Муслулина.

У Музеју афричке уметности у Београду у току је изложба „Бележење Африке: путописни објектив Каравана пријатељства“. Поставка приказује вишемесечно путовање групе путника који су 1962. године, у време великих геополитичких промена у деловима афричког континента, посетили Египат, Судан, Етиопију, Сомалију, Кенију и Тангањику. Експедицију је предводио новинар и истраживач Тибор Секељ, а главни актер изложбе је сниматељ Филмских новости Бранко Марјановић, чији фото-албум бележи призоре континента у преображају, као и његов лични поглед, радозналост и трагање. „Камера у његовој руци бележила је призоре дела једног континента у преображају, али и трагове сопствене радозналости, пажње и онога што је (не)могуће кадрирати“, наводе организатори изложбе. Истиче се и уверење чланова експедиције да сусрети међу људима могу створити просторе разумевања, што се не може мостићи само кроз међудржавне и званичне политике. Поводом изложбе наша гошћа је ауторка, кустоскиња Музеја афричке уметности Милица Наумов.


Са вама, Јелена Видић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом