Забавник
Некад се певало – да нам живи, живи рад, а сад – да нам живи, живи радно место… али да се вратимо ипак на песму уз које су генерације одрастале с вером да граде боље сутра, прекосутра и будућност уопште, која се неће разграђивати. Ем су се прерачунали, јер Балканци су мајстори и за дунђерај и за рушење, ем су клинце оптеретили сећањима на време када се од срца радило за џабе.
Дакле, да нам живи, живи рад - певало се на омладинским радним акцијама, скраћено ОРА, од почетка обнове земље после Другог светског рата, па до отприлике касних осамдесетих, а после се више рушило него градило. Земља је била некадашња, Југославија, а један од омиљенијих и популарнијих видова њене обнове биле су поменуте радне акције за које су се пријављивали истакнути омладинци с добрим карактеристикама, у духу социјалистичког времена, и у оскудним условима смештаја, сиромашан јеловник, крамп, лопату и колица, стицали успомене за цео живот. Могла је да се стекне и нова квалификација, да се описмени или научи страни језик, али и брачни друг или другарица. Или бар симпатија. Јачање братства и јединства било је обавезно, али са слабим гаранцијама на трајност произведеног осећања.
Прва Савезна радна акција, јер било је и републичких и локалних, била је изградња пруге Брчко-Бановићи 1946. године, која је завршена 22 дана пре рока, што је после постало облигатно и за остале акцијаше.
Када је Џубокс поново почео да излази, 1974. године, појавила се и нова рубрика - ПРЕСЛУШАЛИ СМО АЛБУМЕ - коју је уређивао Макса Ћатовић, касније познати музички и филмски продуцент. Из његовог избора албума за трећи број овог музичког магазина, издвајамо ТАМНУ СТРАНУ МЕСЕЦА групе Пинк Флојд, 461 OCEAN BOULEVARD Ерика Клептона и албум РЕКЛА СИ ДА ЗИМУ НЕ ВОЛИШ групе Про Арте.
Не знам којим вином волите да наздрављате, белим, црним или розеом, али сигурно онај ко им је дао такве називе није нарочито разазнавао боје, нарочито код нас јер само ми за црвено вино кажемо да је црно. Ни бело вино није бело него жуто, као што ни грожђе од којег се прави није бело него зеленкасто, зеленкастожуто, златножуто, а некад и розикастожуто.
Бело вино нема примеса црвене ни ружичасте боје и може бити жуто и злаћано, а и сасвим бледо, и може се добити на два начина. Први је од белог грожђа, које такође није беле боје, али то је већ опште место с винским бојама. Углавном, добија се од оних врста које нису тамноцрвене ни плавичасте боје. Други начин је мало сложенији. Користи се црно грожђе, које није црне боје, али само његов сок, не и покожица. Наиме, сок већине сорти црног грожђа не садржи црвени пигмент - он се налази само у покожици - тако да вино које се производи само од сока црног грожђа, може да буде бело. Међутим, само се неколико белих вина прави од црног грожђа, а једно од њих је и шампањац.
Уредник и водитељ: Мирјана Блажић
Коментари