Забавник
"А сада - рекламе!" Ако су на телевизији – то је сасвим довољно за омањи нервни слом јер трају ко гладна година, или за одлуку о премотавању програма или промену канала. Наше рекламе емитоваће се мало касније, а и краће су, па не нервирају слушаоце. У сваком случају, неопходне су и постоје колико и медији на којима се емитују.
У почетку, телевизијске су биле исте као и радијске, све док се оглашивачи нису снашли с визуелним могућностима које пружа телевизијска слика. Углавном, почели су тако што је нека особа у руци држала производ који се рекламира. Било је то 40-их година прошлог века у Америци и нико тада није ни слутио да је рођена телевизијска форма која ће доносити врхунску зараду и онима који се огрлашавају и емитерима и њиховим креаторима. Чини се да су сви били на добитку, осим гледалаца, који су безрезервно веровали да је оно што се рекламира на телевизији сигурно добро. Колико су рекламе у првим годинама емитовања биле исплативе сведочи нпр. податак о продаји постојаног ружа за усне Хајзел Бишоп. Када је почео да се рекламира на телевизији, 1950. његова продаја је са 50 хиљада долара скочила на 4 и по милиона долара за само две године.
Маја 1966. године, у првом броју музичког магазина "Џубокс" објављен интервју са Самониклима, а тај број је, да подсетимо, "потпуно разграбљен" само неколико сати по изласку из штампе. Са Самониклима је у студију 6 наше куће разговарала Вишња Марјановић, када су снимали своје прве мелодије за Радио Београд, а препоручивала их је изванредна музикалност, гласовни квалитети вокалног солисте, озбиљност којом су прилазили раду и доследност свом стилском опредељењу.
Музички уредник Наташа Манчић.
Уредник Мирјана Блажић.
.jpg "Не судим коњима, судим људима")
Коментари