Унутрашња слика рата

Написао је романе ''Кроз буру'', путопис ''Кроз Јужну Србију'',  мемоарску прозу ''Наше последње победе'' и књигу новела ''Црвени Пјеро'', као и аутобиографско дело ''Живот човека на Балкану''. Снимао је и документарне филмове. Био је директор Радио Београда од 1940. до 1941. године. Због сарадње са Љотићевим режимом напустио је земљу и остатак живота провео у емиграцији у Француској и Швајцарској. То је био и разлог зашто је његово дело код нас дуго прећуткивано.

Роман ''Крила'', објављен 1922, сачињен је од сегмената, ратних сличица које се попут коцкица склапају у јединствени мозаик рата. Доживљај рата дат је са његове унутрашње стране, из непосредне близине, где се мешају страх, ужас, страхоте и некакав нарочити, тамни занос. Дело је писано модерним поступком, уз брзу, готово кинематографску смену слика. У првом плану налазе се обични људи који живе на граници између живота и смрти, и који настоје да смрти умакну иако је непрестано гледају у очи и осећају у својој близини.

Наша саговорница говори о томе како је открила роман ''Крила'', и зашто сматра да је ово књижевно дело посебно и вредно. Биће речи о структури дела, о симболици његовог наслова, о унутрашњој слици рата и антимилитаристичком тону прозе Станислава Кракова.

Зорана Опачић је дипломирала је на Филолошком факултету, на групи за српску књижевност и српски језик, и на Вишој школи ликовних и примењених уметности у Београду. Магистрирала је и докторирала на  Филолошком факултету у Београду.

Редовни је професор на Учитељском факултету у Београду. Бавила се књижевним делима Растка Петровића, Станислава Кракова, Гроздане Олујић, Душана Радовића и других писаца. Објавила је неколико монографија и већи број стручних радова у часописима. Приредила је за штампу више књига.

Аутор и водитељ емисије: Војислав Карановић