Читај ми!

Поглед из подземља

Томас Ман је за Фјодора Михајловича Достојевског рекао да је ''највећи психолог светске књижевности''. Дело ''Записи из подземља'', објављено 1864, у потпуности потврђује овакав Манов суд. Овај роман невеликог обима представља вешту анализу комплексности унутрашњих конфликата и људске психе. Писан је у форми исповести у којој јунак, који има све одлике анти-јунака, води разговор са самим собом, са замишљеним саговорницима и са општим устројством света. Тај разговор у знаку је унутрашњих противречности и парадокса. На тренутке разговор поприма облик побуне против устаљеног поретка, природних и друштвених закона, а на тренутке тоне у вртлог ирационалности, при чему јунак налази својеврсну ''насладу у очајању''.

Ово је роман филозофског карактера и он у себи садржи многе идеје развијене у каснијим делима Фјодора Михајловича Достојевског. Настао као уметнички одговор на дело Чернишевског ''Шта да се ради?'', и замишљен као критика утопијских идеја социјализма о рају на земљи, роман је израстао у причу о унутрашњем свету и постојању човека. ''Записи из подземља'' у себи садрже критику покушаја математизације живота, као и запитаност о дометима рационалне спознаје. Кроз неколико снажних метафора, од којих су најупечатљивије оне о постојању у својеврсном ''подземљу'', и она ''кристалном дворцу'', Достојевски је изложио поглед на свет човека разједеног сумњама који лута мрачним ходницима властите унутрашњости. То лутање прати слутња да се живот никада не може до краја докучити и сазнати, да је он увек парадоксалан и амбивалентан. 

Василиса Шљивар говори о томе како је открила ово дело, како је оно изазвало својеврсни преокрет у њеним погледима на књижевност, и зашто при сваком поновном читалачком сусрету са овим делом осећа зебњу.

Василиса Шљивар је асистент на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду, на предметима Руска књижевност 20. века и Историја руске културе. Бави се руском књижевношћу и културом, и превођењем. Превела је један број писама Фјодора Михајловича Достојевског, и она су објављена у посебној књизи, а преводила је и прозна дела Владимира Казакова.

Аутор и водитељ емисије: Војислав Карановић.

 

Моја књига

Autor:
Војислав Карановић

Емисија о књигама и читању, о књижевности, уметности и стваралаштву. Гости су људи различитих интересовања, различитих занимања и професија. Сваки саговорник издваја књигу коју воли, ону која му је посебно значајна и за коју може да каже: ово је моја књига. [ детаљније ]

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару