Мозаик времена

Многобројни грађани Ниша и околине окупили су се 22. новембра 1990. године како би изразили забринутост због промене политике међу земљама државне заједнице, због кризе, због неизвесности, радозналости, због... јер тако треба, јер их је неко организовао... Разлози су многи, али повода је било. Тако окупљени грађани узвикивали су пароле и носили транспаренте на којима је писало: „Србију пишемо срцем", „Недај да се гине", „Глас Слобе је глас народа", „Слобо Србине". И друг Слоба је стао пред микрофон, известио је новинар Милорад Јовић.

"Само мир је победа!", изјавио је Слободан Милошевић у војној бази Рајт Петерсон, у Дејтону, одмах по потписивању споразума о дуго чеканом миру у Босни. Тог 21. новембра 1995. године, свет је гледао и слушао њих тројицу: Слободана Милошевића, Алију Изетбеговића и Фрању Туђмана. Они на енглеском језику за свет, а за домаће становништво преводилац.

Локални избори 1996. године завршени су поразом владајуће Социјалистичке партије Србије. Лидеру странке и државе Слободану Милошевићу требало је 88 дана да призна пораз. Чекајући признање грађани су изашли у шетњу. Шетали су, звиждали, у празне лонце и шерпе ударали. Било је и оних којима није баш све било најјасније, али добро, историја је нешто разјаснила, ваљда. Председник градског одбора СПС-а Бранислав Ивковић 21. новембра 1996. године.

Ако сте пажљиво слушали, уочили сте да је новембар, барем код нас, имао своје изборе, митинге, шетње, демонстрације. Придодајемо још једне. Новембарске демонстрације на Косову и Метохији 1988. године. Разлоге због чега су настали проблеми све веће националне нетрпељивости у јужној покрајини изнео је Ратомир Вицо на седници председништва Централног комитета Савеза комуниста Србије. Укратко: Лоша интерпретација највишег акта, верујте нам на реч.

Радио Београд 1, 10.05

Извор слике са насловне стране: sr.wikipedia.org