Гости из прошлости

Живе на зидовима, у метроима и у светски познатим галеријама. Када су на зиду, онда је то кажњиво, ако су у галерији, онда је то уметност.

„Писање графита је задовољство тајног учествовања. Јавна и тајна акција. Спонтана реакција на преовлађујући систем вредости. Освета фрустрираних. Агресиван реванш филистарском злодуху ућуткивања. У психолошком смислу, графит је чин унутрашње присиле. Његовим исписивањем ослобађа се неподношљива снага афекта. Али, поред свега, он је и партиципација у комуникацији."

Историја графита сеже у далеку прошлост. Сликовне поруке личне и опште природе остављане су најпре на зидовима пећина, а са развојем писма, и на зидовима многих насеобина о којима се говори у историјским читанкама. Било их је у Старом Риму, Грчкој, Египту, у Помпеји, Сирији...

Понешто из давнашње домаће сужањске зидне библиотеке записивао је у свом дневнику од 1870. до 1906. године Танасије Таса Миленковић, правник, књижевник, аутор првог српског криминалистичког романа «Поноћ или грозно убиство на Дорћолу» и начелник полиције....

„Путникову песму пред ноћ" Гете је написао 7. септембра 1780. године на зиду једне ловачке куће на брду Гикелхан код Илменауа у Тирингији. Као студент у Стразбуру своје име Гете је уписао, или боље рећи угребао, у зид горње платформе стразбуршке катедрале. А на прозорском оквиру једне од одаја ренесансног замка у Дорнбургу код Вајмара, записао је: „Од 7. јула до 12. септембра 1828. овде је боравио Гете."

„Kilroy was here!" Овај графит настао је у америчкој војсци за време Другог светског рата и заједно с војском освајао је најпре европске, а потом и неке друге зидове. Разлика је била само у томе да ли су амерички војници били ослободиоци, окупатори или стационирани савезници....

Наша историја из тог времена исписивала се на зидовима у духу идеолошких фраза и одговарајуће иконографије, на овдашњим језицима и оба писма. Сви партизанско-комунистичко-акцијашки графити су с временом уступили место оцилима и патриотским изјавама друге врсте, осим једног, црвеноармејског, заосталог из јесени 1944. - "Проверено - мин њет".

Један од најпознатијих ликовних графита на Берлинском зиду, пост фестум, 1990. године насликао је руски концептуални уметник Дмитриј Владимирович Врубељ. Била је то репродукција фотографије социјалистичког братског пољупца совјетског и источнонемачког лидера, Леонида Брежњева и Ериха Хонекера, снимљена 1979, за време прославе 30. годишњице оснивања Немачке Демократске Републике. Поред слике пољупца, Врубељ је написао: "Господе, помози ми да преживим ову смртоносну љубав."

Управник даблинског позоришта Џејмс Дејли 1791. године опкладио се с пријатељима да ће потпуно нову, бесмислену реч, увести у свакодневни говор за један дан. Оно што се чинило немогућим, домишљати Дејл постигао је тако што је скитницама и уличним доколичарима поделио креде и рекао им да током ноћи на сваком зиду у Даблину напишу измишљену реч "квиз"...

Историја модерних графита почела је или у ноћи, а свакако у дубокој илегали, још крајем 60-их у Америци, када је неко, своје или измишљено име Јулио почео да пише као особен потпис "Јулио 204" по њујоршком метроу. Или је то било седамдесетих, када је по возовима почео да се потписује чувени Таки 183? У сваком случају, „то је био почетак развоја новог вида ликовне уметности у оквиру ове контракултуре, чији су носиоци били клинци са улице."

Аутор и уредник емисије - Мирјана Блажић

Гости из прошлости Гости из прошлости

Autor:
Стална екипа емисије: драмски уметник Милан Милосављевић, музички уредник Радмила Дујаковић, организатор Милена Борчанин и уредник Мирјана Блажић.

"Гости из прошлости" - мале приче о великим људима и vice versa. [ детаљније ]

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару