Гости из прошлости

Књижевник Јаша Игњатовић нашао се једном приликом у винограду породице Вујић из Ирига. Још од времена буне 1848. одржавао је са Вујићима врло пријатељске односе. Са својим домаћином, уморан од шетње и обиласка накићених чокота, седе Јаша поред пута, у хладовину, да се одмори и попије чашу хладног вина из тестије, које је домаћин понео. За ту прилику био је обучен у старо сељачко одело, као прави вандрокаш. У тај мах, из правца Ирига, наиђоше некакви Французи које Јаша заустави и започе разговор на француском. Изненађени гости, видевши га у ритама закрпљеног, упиташе Јашу шта ради у винограду?

- Ја сам овдашњи пудар, чувам виноград од крадљиваца и растерујем 'тице прангијом, подругује се Јаша.

А они, изненађени његовим знањем француског, ради су знати како тако добро и исправно говори туђ језик.

- Није вам то, господо, ништа чудно. Код нас у Фрушкогорју мало који пудар зна француски, више знају швапски и маџарски. Нег' да видите наше фишкале и судије, кад мало више попију портогизера, сто језика диване!

На концу понуди странце хладним вином да дођу себи.

Свакојаке приче из давнине шетају Сремом.Почетком 20. века Лазар Бурсаћ, опанчар из Голубинаца, пође у френт, преко "баре", у нови свет. Злопатио се тамо пар година. Видео - није Америка за њега. Али, научио је бар енглески. Вратио се кући сиромах као што је и био. Прихватио се да чува говеда у Толинцима.

Пред Први светски рат престолонаследник Фердинанд купио је Обедску бару за ловише. Тим поводом приређен је лов за дипломате. Сутрадан - пикник. Један пар Енглеза, занет природом, залута у беспућу. Аутомобил им се заглави у једној од толиначких бара. Странце ухвати паника. Нигде живе душе. Стану да зову упомоћ. Из честара излази Лазар. У поцепаној кошуљи, гаћама земљане боје, зарастао у брадурину, са буџом у рукама. На глави нешто налик шеширу. Странци се у први мах уплашише. Објашњавају рукама шта се десило. Запрепашћени и изненађени слушају Лазара који им се обраћа чистим језиком Шекспира. Јак и спретан поможе им да се дочепају тврдог пута. Богато га наградише. Лазар радостан помисли:

- Ишао сам преко "велике баре", па остао сиромах. А на нашој Бари, уз енглески, зарадих пристојну зимницу.

Аутор: Бранислав Тодоровић Клинић
Радио Београд 1, 13.05