Гости из прошлости

"Сирота моја отаџбина, сећам је се из прве младости моје, па је погледам данас и срце у мени да препукне. Пре три деценије отаџбина наша била је једра и пуна изобиља, песма и весеље орили се на све стране. Сељак наш, та привредна снага наша имађаше тада пун кош и амбар, пун тор и пашњак.

Рика бикова и вриска хатова проламаху тада небо над Србијом. Чоха на људима, сребрне токе на прсима и тешки ђердани сребрног и златног новца, блистали су се тада по нашим саборима. А шта је данас?

Пола милијарде јавног државног и близу толико личног, приватног дуга. Двадесет и пет милијуна ануитета годишњег у злату на туђе капитале које смо под бездушним условима позајмили, и можда толиког интереса на приватне дугове у земљи и на страни. То је обележје нашег финансијског стања данашњег и пред тим стањем, какав је данас наш патриотизам?

Подељени партијски боримо се за власт и господство, а груписани сталешки, и сваки се сталеж улогорио и ушанчио, па одатле јуришамо, те да сваки сталеж што више одадере са голих костију своје исцеђене отаџбине" - речи су Димитрија Ј. Путниковића, оснивача Педагошког музеја у Београду, који је истрајно радио на реформи српских народних школа и оснивању грађанских школа по узору на развијен европски образовни систем. Писао је уџбенике и залагао се за промену односа према ученицима, учењу и школском васпитању.

Крајем 19. и почетком 20. века, Димитрије Ј. Путниковић мењао је педагошки лик Србије. Данас је наш гост из прошлости.

Радио Београд 1, 13.00

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом