Brnabićeva i Selaković na samitu u Antaliji

Nikola Selaković je na sastanku ministara spoljnih poslova učesnica PSuJIE istakao je da je ključni spoljnopolitički i strateški cilj naše zemlje ostvarivanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Izrazio je nadu, navodi se u saopštenju, da će Evropska unija nastaviti da podržava proces integracije učesnica PSuJIE u EU što će doneti trajnu stabilnost i prosperitet regionu i pomoći konsolidaciju i razvoj Evrope u celini.

Ministarstvo je saopštilo da je Selaković ukazao da mir i stabilnost nemaju alternative i predstavljaju zvezdu vodilju na putu našeg regiona ka Evropskoj uniji.

Šef srpske diplomatije poručio je i da Srbija punu pažnju posvećuje unapređenju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa.

Kao konkretne pozitivne rezultate regionalne saradnje, izdvojio je Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini, Fond za zapadni Balkan, Regionalnu kancelariju za saradnju mladih, Transportnu zajednicu u jugoistočnoj Evropi, Komorski investicioni forum zapadnog Balkana, te zaključivanje Sporazuma o snižavanju cena rominga u regionu Zapadnog Balkana. 

Pohvalno je govorio o uspostavljanju "Zelenih koridora" u našem regionu tokom pandemije koronavirusa i ukazao da je sada potrebno omogućiti njihovo proširivanje i na granične prelaze sa susednim državama članicama EU, navodi se u saopštenju.

Ministar je rekao i da Srbija pozdravlja Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište i dodao da je taj dokument u značajnoj meri zasnovan na konkretnim predlozima proisteklim iz inicijative koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo u saradnji sa premijerima Albanije i Severne Makedonije. 

Istakao da je Srbija svoje opredeljenje za unapređenje regionalne saradnje demonstrirala sa susedima u regionu – slanjem pošiljki vakcina i omogućavanjem vakcinacije u Srbiji. 

"Srbija je u region do sada poslala 120.000 vakcina i na svojoj teritoriji vakcinisala oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što znači da smo ukupno obezbedili oko 200.000 vakcina za svoje susede", naveo je ministar.

Osvrnuo se i na značaj Regionalnog saveta za saradnju koji kao stožerna regionalna inicijativa daje konkretne rezultate, doprinosi ostvarivanju ekonomskog napretka i produbljivanju saradnje i rekao da očekuje da će implementacija Strategije 2030 za jugoistočnu Evropu kada bude usvojena biti korisna našem regionu. 

Čestitao je Turskoj na uspešnom predsedavanju i poželeo narednoj predsedavajućoj, Grčkoj, mnogo uspeha.

Brnabićeva na plenarnoj sednici

Predsednica Vlade Ana Brnabić učestvuje na plenarnoj sednici Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi u Antaliji. 

Pre početka sastanka, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan dočekao je učesnike, među kojima su i predsednici Crne Gore i Severne Makedonije Milo Đukanović i Stevo Pendarovski, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, premijer Hrvatske Andrej Plenković, predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani...

Očekuje se da na plenarnoj sednici bude usvojena zajednička Deklaracija, kao i Strateški dokument za Jugoistočnu Evropu 2030.

Otvarajući skup predsednik Turske poručio je da se nada da će epidemija koronavirusa, kao najveća zdravstvena kriza, biti savladana solidarnošću i saradnjom.

Erdogan je naveo da je Turska u svojim bilateralnim i multilateralnim aktivnostima u jugoistočnoj Evropi uvek vodila računa o saradnji i zajedničkim interesima.

"Tripartitni mehanizmi uspostavljeni između Turske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Turske, BiH i Hrvatske najbolji su primeri za to i ni na koji način nisu alternativa drugim inicijativama", rekao je Erdogan.

Naveo je i da Turska, uprkos svim nepravdama s kojima se suočavala, želi da se njena borba za punopravno članstvo okonča.

Skupu u Antaliji pored učesnika Procesa saradnje prisustvuje i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

"Delili istoriju i geografiju, sada da delimo i viziju buducnosti"

Do sada je atribut Jugoistočne Evrope, Balkanskog poluostrva u celini, bio partikularizam i podeljenost, ali posle svih ovih godina možemo da vidimo da dobro zapravo leži u povezivanju i izgradnji i negovanju dobrosusedskih odnosa, izjavio je minstar spoljnih poslova Nikola Selaković.

Selaković je, posle učešća na ministarskom sastanku PSuJIE u Antaliji, rekao da je Samit, koji obeležava 25 godina od osnivanja, bio prilika da se razgovara o svim vidovima i potrebema za dodatno povezivanje, budući da se svi nalazimo u svetu u kojem se tržišta objedinjavaju, privrede zajednički nastupaju, uz težnju za traženjem zajedničkih imenitelja i u političkim pozicijama.

"Atribut našeg prostora do sada je bio partikularnost i podeljenost, prolazili smo kroz različite izazove i krize i sada, posle 25 godina, možemo da vidimo da dobro leži u tome kada se povezujemo, nastupamo zajedno i trudimo se da gradimo i negujemo dobrosusedske odnose", rekao je Selaković.

Na pitanje u vezi sa Deklaracijom, koja bi trebalo da bude usvojena na kraju skupa, a u kojoj se spominju evroatlanstke integracije, Selaković je ponovio da je Srbija posvećena evropskim integracijama, ali ne i evroatlantskim, podsećajući da je naša zemlja vojno neutralna i sarađuje sa različitim vrstama vojnih organizacija, ali nije njihov član.

Srbija je posvećena članstvu u Evropskoj uniji, podvukao je Selaković.

"Na ovakvim skupovima imate priliku da na jednom mestu u čujete stavove suseda, kolega, koji su, kada govorimo o Zapadnom Balkanu, razočarani zatovrenim vratima Brisela za naš region. Ovo nije bila prilika da se jedni drugim izjadamo, već i da Briselu pošaljemo poruku", rekao je Sekalović.

Šef srpske diplomatije je naveo da je Srbija u pandemiji koronavirusa pokazala šta je solidarnost i šta su dobrosusedski odnosi, time što je donirala 150.000 doza vakcine, a više od 200.000 građani susednih država vakcinisano.

Dodao je da se na sastanku čulo i o inicijativama o objedinjavanju tržišta, što zapravo i jeste inicijativa tzv. "mini Šengen", koju je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Ovakvi sastanci i skupovi služe da se razgovara o dobrosusedskim odnosima, zajedničkom razvoju i budućnosti. Neko je rekao da smo u prošlosti delili istoriju i geografiju, a sada treba da razmišljamo da delimo zajedničku viziju budućnosti", rekao je Selaković.