Riznica srpskih nošnji u Americi za Teslinu medalju

Šapčanka Biljana Regan, rođena Kalinić, koja više od 10 godina živi u Vašingtonu, ovogodišnja je dobitnica Tesline medalje i povelje za očuvanje srpske kulture, tradicije i običaja. Nagrada joj je uručena na Konferenciji Tesline fondacije u Njujorku, povodom 80. godišnjice smrti velikog naučnika. Biljana je vlasnica najveće riznice naše narodne nošnje na američkom tlu.

"Valjda je to moja sudbina" - kaže o folkloru, Biljana Regan, čuvena babica šabačkog porodilišta, koja poslednjih godina živi u Vašingtonu. Uz podršku roditelja, najlepše dane mladosti provela je u narodnim nošnjama šabačkog "Abraševića", uz igru, proputovala čitav svet, da bi po odlasku u Ameriku, u želji da sačuva svoje korene, u novi dom donela vredne eksponate i nastavila da proširuje bogatu kolekciju od stotinu kostima ukrašenih nakitom i vezom.

"Najstariji predmet u mojoj kolekciji je kosovsko džube koje datira sa kraja 19. veka i njega sam nabavila od prijatelja koji su, od kojih sam imala tu čast da dobijem, na nabavim, da kupim", kaže Biljana Regan, dobitnica Tesline nagrade iz Vašingtona.

Vredni predmeti izloženi su u stanu Biljane i Džona Regana, supruga koji joj je velika podrška, ali autentičnu postavku američka publika može da vidi u našoj ambasadi i na brojnim manifestacijama. Teslina medalja i povelja za Biljanu su, kaže, čast i lek za nostalgiju i pritisak u grudima pri pomisli na sina, rodbinu i Srbiju.

"Nešto korisno za sećanje, ostaviti trag. Ova Teslina nagrada je upravo to. Jedna kruna mog rada, desetogodišnjeg rada i ja sam zbog toga veoma zadovoljna i presrećna. Da se na pravi način pokaže naša prebogata kuturna baština i delić kulture i duha svog kraja približim i pokažem drugima, da bi bolje upoznali i cenili našu zemlju i sve nas", navodi Biljana Regan.

Iako su joj mnogi govorili da je mogla da izabere i neki "jeftiniji hobi", za nju je očuvanje tradicije nešto mnogo vrednije. Zahvalna je na podršci prijateljima u Americi, Nadi Martinović, Vesni Mihailović i Nikoli Lončaru iz Udruženja, svesna da se njena sreća ogleda baš u tome da čuva i uvećava dragocenu zbirku i pretvori je u muzej.