Deda Mraz - simbol dobrote ili iluzija?

Deda Mraz je, tokom novogodišnjih praznika , omiljeni dečiji lik i bajka za sva vremena, u koju veruju svi mališani do određenog uzrasnog doba.

Najnovina istraživanja pokazuju da savremeni roditelji ne žele da uče mališane da veruju u deda Mraza, jer smatraju da se deca danas lako informišu o svemu, te da će brzo biti uhvaćeni u laži, čime se gubi dečije poverenje i urušava roditeljski autoritet. Psiholozi su podeljeni po pitanju stava o tome treba li decu putiti da veruju u deda Mraza ili ne.

"Verovanje u Deda Mraza koji je simbol dobrote , darežljivosti plemenitosti negde smanjuje taj egocentrizam kod dece a ujedno podstiče kognitivni razvoj i podtiče njihovu maštovistos", objašnjava Joana Mojse, psiholog.

Najmlađi, koji još uvek veruju u priču o Deda Mrazu, ovih dana mu pišu pisma.Kažu da su bili dobri, da su slušali mamu i tatu i da su zaslužili da im se ispod jelke nađe ono što dugo priželjkuju.

A kako onima koji veruju objasniti da je i deda Mraz ponekda u finansijskoj krizi i da nema dovoljno novca za sve dečije želje.

"To pismo pišu u prisustvu roditelja i roditelj tu treba da poseduje neke veštine da usmeri dete da se u tom pismi nadju želje koje je roditelj u mogućnosti da kupi sa obzirom da dete veruje da to kupuje sam deda Mraz", kaže Joana Mojse, psiholog.

Iluziju o postojanju deda Mraza ne treba razbijati na slu, savetuju stručnjaci, već će to doći sa sazrevanjem deteta, negde oko 7 godine kada se razvija kritičko mišljenje. Samo saznanje da deda Mraz ne postoji ni kod jednog deteta nije izazvalo šok, već ima i pozitivne spekte jer se deca u tom trenutku osećaju zrelije i bliže svetu odraslih.