На Златибору акције калемљења и садња златног бора

Повратак златног бора на Златибор је еколошка акција коју организује Удружење "Discover Serbia" уз подршку Делегације Европске уније у Србији, Шумарског факултета и других организација и волонтера. Циљ им је да се симбол планине врати кући јер сада постоји само неколико примерака.

Златиборски борови, између предања и науке, део су пејзажа и имена планине. Да ли зато што су злата вредни јер се од њих добија грађа, луч и катран или због једног посебног и баш златног. Јосиф Панчић је сматрао да је реч о закржљалом црном бору, али је и касније бор златних иглица привлачио пажњу.

„И онда је 20-их година 20. века инжењер Османовић забележио 4 примерка са истом овом појавом златних четина на белом бору. Од тих 4 примерка неки су нестали почетком 2. светског рата, и да мало прескочимо историју, долази до периода када је доктор Михаило Тошић, одавде са Златибора посветио пажњу умножавању примерака са тим карактеристикама кроз калемљење“, наводи проф. Владан Иветић, са Шумарског факултета.

Калемљење четинара, као и за лишћаре, је посебно умеће.

Урош Нешовић координатор пројекта наглашава: „Ми смо практично пионири у овоме, јер како су само њих двојица покушавали и можда понеки расадник у Србији, али то је веома ретко. Овај поступак калемљења је сличан калемљењу лишћарских врста, мада смо ми нешто, прилагодили овој врсти да би то било успешно и у предходним годинама показало се као успешно“.

Саднице белог бора, које су основа, засађене су прошле јесени, а план је да их буде 400.

„Део подлога је спремљен у расаднику и да кажемо - на 2 фронта ћемо покушати да обезбедимо што квалитетније саднице које ћемо касније расађивати и негде ћемо их позиционирати на нека места од значаја на Златибору“, истиче Владимир Павловић, председник Удружења “Discover Serbia”.

Песникова дилема - Златиборе, ко ти име даде, могла би да добије одговор када порасту и позлате планину.